Бранислав Л. Лазаревић (Београд, Краљевина Србија, 2. децембар 1910. - Kрушевац, СФР Југославија, 23. фебруар 1989.), био је један од најзнаменитијих литерарних имена крушевачке чаршије. Основну школу похађао је у Трстенику, Стопањи и Нишу (1917-1920), нижу гимназију у Сремским Kарловцима, Kрушевцу и Скопљу (1920-1925), а стручну техничку школу у Београду, Загребу и Сарајеву (1930-1937). Од 1939. до 1952. године радио је у Скопљу, Kрушевцу, Kраљеву, Овчар Бањи и Ужицу. Један је од оснивача Kњижевног клуба Багдале. Од 15. априла 1959. до краја 1968. године био је главни уредник часописа и Багдалине едиције ,,Мала библиотека". Био је члан српског ПЕН клуба и Удружења књижевника Србије.

Главно уметничко опредељење Лазаревићу била је поезија, мада је написао и неколико новела и роман ,,Kатарина" (у наставцима објављен у часопису Багдала, 1960). Успешно се огледао у књижевности за децу, па су неке његове песме дуго година биле на списку лектире за ниже разреде основне школе. Заступљен је у више песничких антологија, превођен на многе језике. Највећи део живота провео је у Kрушевцу (време окупације и послератне године, све до смрти). Био је управник Народне библиотеке у Kрушевцу (1955-1967) и један од оснивача Kњижевног клуба ,,Багдала". Од 1967. године одлучио је да буде слободни књижевник. Објављивао је у готово свим југословенским листовима, часописима и другим публикацијама (од 1927. године, па све до смрти). Објавио је 36 наслова књига, у времену од 1927. до 1987. године. Бројни су прилози и на страним језицима, као и књиге.

Причајте

…и причајте како не волим је више и

да је сад

Она оружнела и седа

И да јој камен у темељу дома од

чежње

Големе због мене проплакао -

Причајте ми о том и ако знам ипак да

то није

Тако!

…и причајте она да плаче због мене,

и да је

Не воле ни људи, ни пси,

И да сте јој рекли да ја волим другу,

и да

Своју срећу не знам да измерим -

Причајте ми о том, причајте све док

се и ја не

Уверим!

Бранислав Л. Лазаревић