Најава догађаја

Позивамо вас на изложбу фотографија Руси у Врњачкој Бањи, ауторке Светлане Пажильцеве, коју ћете бити у прилици да посетите у Галерији врњачке библиотеке од 15. до 30. априла.

Свечано отварање заказано је за четвртак 18. април у 18 часова.

Улаз је слободан.

Добро дошли!

У среду, 17. априла са почетком у 18 часова, Владимир Шибалић представиће своју најновију збирку песама, „(И)лирика“.

О књизи ће разговарати аутор и Срђан Чеперковић.

Улаз је бесплатан.

Добро дошли!

Од 15. априла, у нашој Библиотеци моћи ћете да посетите изложбу „Ал' што певах неће пропанути“, која је уприличена поводом двеста година од рођења једног од најистакнутијих српских романтичара – Бранка Радичевића.

Бранко се родио у чиновничкој породици, 28. марта 1824. године, у Броду на Сави. Рођен уочи Светог Алексија, добија име Алексије (грч. Alexios – заштита) које ће касније превести на српски и променити у Бранко. По завршеном основном образовању, Бранко уписује гимназију у Сремским Карловцима с којима остаје повезан целог живота. Млади Бранко бива очаран Карловцима и Стражиловом, те не чуди што ова места постају његова инспирација и чест мотив у његовом поетском изразу. Бранко је имао изражен осећај за ритам, песме су му веома мелодичне, стога и не чуди то што су многе компоноване. Стана Ђурић Клајн за његове стихове каже да су „пуни музике са правилним и тачним ритмом који управо наводе на певање“. Неке од најпознатијих су „Певам дању, певам ноћу“, „Укор“ и „Клетва“.

Изложба ће обухватити поједине Бранкове збирке, антологије, Минин споменар у ком се налази Бранкова песма, али и дела оних који су писали о Бранку и којима је он био инспирација.

У петак 12. априла у салону библиотеке представићемо вам хрестоматију под насловом НАДЗЕМЉЕ ОНОСТРАНОГ - нова српска фантастика, коју је приреди проф. др Сава Дамјанов. О књизи ће говорити приређивач.

Одредница постмодерна као централна у структури (и садржају!) ове хрестоматије не представља неутралан појам, пошто у српској култури њен развој има своју историју дугу барем 50-ак година. Истовремено са њом су на нашој књижевној сцени били присутни и неки традиционалнији токови, који су до изражаја највише дошли у последњој деценији ХХ века. Зато се може рећи да је постмодерна српска проза своје златно доба имала током осамдесетих и на самом почетку деведесетих година, што се може видети и из избора који сам понудио читаоцима... Уосталом, овај избор заснован је на мојој „Антологији постмодерне српске фантастике“ (1994) и њеним потоњим, унеколико проширеним и измењеним издањима, при чему је „Надземље оностраног“ фокусирано и на ауторе који су се профилисали почетком новог миленијума (тј. од 2000. до данас).

Сава Дамјанов

Сава Дамјанов српски је књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Писао је прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његов уметнички, научни и педагошки рад обележава превредновање и реинтерпретација српског књижевног наслеђа.

Добро дошли.

Позивамо вас да посетите изложбу ученика Основне школе „Попински борци“ под називом „Деца цртају стрип“, која се налази у Галерији врњачке библиотеке.

Свечано отварање заказано је за петак 5. април у 17 часова.

Изложбу је приредио професор Владимир Иванчевић, а експонати су стрип-радови његових ученика.

Поставку можете посетити до 15. априла радним данима од 7 до 19, а суботом од 8 до 15 часова.

Улаз је слободан!