У петак 20. јуна билиотека почиње нови циклус предавања под насловом "Филм иза гвоздене завесе". 

Кроз три предавања о најзначајнијим источноевропским редитељима из времена када је свет био драстично поларизован, библиотека отвара широку дискусију о времену када је Лењинова мисао да је „филм најважнија уметност за комунисте“ била посуталат о који се тешко могло оглушити.

Но, како Крањчевићеви стихови кажу „Окови су крила да се више лети“, тако је било и аутора који су, не поштујући соцреалистичке аксиоме, направили филмове који су остали запамћени по храбрости, задирући у прокламоване друштвене табуе нетипичним филмским језиком који је партијске врхушке бескрајно иритирао.

Милош Форман, чешки и, касније, амерички редитељ је то показао много пре него је направио своје холивудске блокбастере Лет изнад кукавичјег гнезда, Косу или Амадеуса, реализујући у тадашњој Чехолсловачкој филмове Црни Петар, Љубави једне плавуше или Бал ватрогасаца.

У овом циклусу предавања занима нас тај део његове каријере.

Следе предавања о Анджеју Вајди и Јиржију Менцлу.

Предавач Милан Никодијевић, почетак у 19⁰⁰

У среду, 18. јуна у 19⁰⁰ биће одржана промоција књиге „Дрвене лутке“ која представља аутобиографију младог писца Ђорђа Митровића. Своје животне успоне и падове млади Ђорђе Митровић из Прокупља записао је у књизи коју је насловио по народском изразу за своју болест, урођену аномалију локомоторног апарата. Оболеле од артрогрипозе називају дрвеним луткама, али овај млади човек по емоцијама то никако није. Како каже, за своју болест никада није покушавао да нађе кривца, него је учио како да живи са њом и како да превазиђе препреке које му је наметнула. Инвалидност од њега није направила лошег човека, већ неког ко је пун љубави за своју породицу, али и друге људе, што потврђује и његова хуманост.

У уторак, 17. јуна са почетком у 19 часова, у салону НБ „Др Душан Радић“ одржаће се књижевно вече писца и преводиоца Жарка Радаковића.

Први део вечери биће посвећен преводилачком раду нашег госта. Као што је познато, Жарко Радаковић је на српски језик превео тридесетак књига Петера Хандкеа, добитника Нобелове награде за књижевност.

У другом делу, Жарко Радаковић и Срђан Чеперковић разговараће о најновијим Радаковићевим књигама: „МУБИ 68“ и „Емиграција 2“.

Улаз је слободан.

Добро дошли.

Денис Вилсон је малени преслатки петогодишњи дечачић плаве косе, набораних превеликих панталона на трегере из чијег џепа вири праћка! Тај слаткиш од дечака само је наизглед фин и пристојан, а у ходу непрестано смишља зврчке од којих се родитељима и комшијама диже коса на глави. Зато га и зову Денис Напаст или Денис Враголан.

Октобра давне 1950. године, Хенри Кечам је размишљао у свом студију како да нацрта и назове свог новог цртаног јунака, имао је идеју али није имао инспирацију. Онда је у студио улетела супруга Алис вичући: „Твој син Денис је права напаст, уместо да спава уништава нашу спаваћу собу“. Хенрију је тог тренутка дошла инспирација за којом је трагао, у виду и лику свог сина и само пет месеци касније, 12. марта 1951. године Денис Мичел је први пут освануо у 16 америчких листова и временом је враголасти Денис стекао светску славу и постао синоним за несташну, данас би рекли - хиперактивну децу.

Изложба је заједнички пројекат нашег тима и проф. Владимира Иванчевића са ученицима ОШ ,,Попински борци".

Ово је наш мали допринос да вратимо Дениса међу стрип јунаке. Пружите му прилику, нећете се покајати, али, не покушавајте то код куће!

Галерија библиотеке, од 9. до 26. јуна. Свечано отварање 11. јуна у 18 часова.

Добро дошли!