Милош Жутић (Београд, Краљевина Југославија, 16. новембар 1939. - Београд, СР Југославија 30. август 1993.) је био српски филмски и позоришни глумац.
Милош Жутић је рођен у Београду, његови родитељи су били дефектолози и радили су у Дому слепих у Земуну где је Милош почео да похађа основну школу. После пресељења у Београд наставља похађање основне школе у Београду. Након завршене основне школе уписао је VI мушку гимназију у Београду, да би касније прешао у XIV гимназију коју је и завршио. Глумом је почео да се аматерски бави у ДАДОВ-у још у гимназијским данима за време похађања XIV гимназије. Завршио је Академију за позоришну уметност у Београду. Прве две године је био у класи Проф. Огњенке Милићевић, 3. године је био у класи Проф. Јосипа Кулунџића а 4. године је био у класи проф. Мате Милошевића код кога је и дипломирао.
У периоду од 1960. године до 1992. године остварио је 85 улога. Играо је у Народном позоришту у Београду, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту у Нишу, Народном позоришту у Сомбору, Звездара Театру, Београдском драмском позоришту, Студенском културном центру у Београду, Коларчевом народном универзитету у Београду, Позоришту на Теразијама у Београду, Центру за културу „Олга Петров“ Панчево, Дому омладине Београд и Драмском центру Нови Сад. Са својим улогама је учествовао у многим позоришним смотрама као што су: Дубровачке летње игре у Дубровнику, Стеријино позорје у Новом Саду, Сусретима војвођанских позоришта у Суботици и Зрењанину, Слободарским позоришним свечаностима у Младеновцу, Данима комедије у Јагодини, Свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу, Смотри „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу и Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну. Наступао је на филму, радију, телевизији и у позоришту. Поред запажених улога остао је упамћен као „наратор“ у многим филмовима и серијама. Преминуо је после дуге и тешке болести, 30. августа 1993. године. Сахрањен је на Новом гробљу. Био је муж Светлане Бојковић и Огњанке Огњановић Жутић, обе глумице и отац Катарине Жутић глумице, и сина Ђорђа. Од 1994. године додељује се „Награда Милош Жутић“ за најбоље глумачко остварење у протеклој позоришној сезони.
Награде: Октобарска награда града Београда (1974), Награда за глуму Стеријино позорје (1975), Награда за глуму Сусрети војвођанских позоришта (1982), Статуета Слободе Слободарске позоришне свечаности Младеновац (1983), Ђуран - Дани комедије у Јагодини (1986), Златна колајна - Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну (1987), Статуета „Јоаким Вујић“ за животно дело - Театар Јоаким Вујић Крагујевац (1987), Златна медаља ,,Љубиша Јовановић“ - Свечаности „Љубиша Јовановић“, Шабац (1988), Награда СИЗ-а културе Београда (1988) и Вукова награда КПЗ Србије (1988).
Филмографија глумца Милоша Жутића: Љубав и мода (Јова, 1960), Двоје (Дејан, 1961), Медаљон са три срца (1962), Школско позориште на Варош капији (1962), Реквијем за похабане ствари (1964), Издајник (1964), Право стање ствари (1964), Срећан пут чико (1965), Дежурна улица (Инжењер Марић , 1967), Бекство (Крапиљин ордонанс, 1968), Швабица (1968), Сајам на свој начин (1968), Можда спава (1968), Максим нашег доба (1968), На дан пожара (ТВ, Асистент Петровић, 1969), Дошљаци (ТВ, 1969), Необавезно (Документарни филм, 1969), Пророк (1970), Србија на Истоку (1970), Случај Опенхајмер (ТВ, Ајнс Беки, 1970), Суђење Флоберу (ТВ, 1971), Халелуја (ТВ, 1971), Пораз (ТВ филм, 1972), Село без сељака (серија, 1972), Суђење Бертолду Брехту (1973), Камионџије (серија, Лекар, 1973), Паја и Јаре (Лекар, 1973), Брак, свеска прва (1974), Једног лепог, лепог дана (1974), Позориште у кући 2 (ТВ серија, Др. Главатић, 1974), Димитрије Туцовић (ТВ серија, Владимир Илич Лењин, 1974), Сведоци оптужбе (1975), Андесонвил - Логор смрти (1975), Позориште у кући (1975), Награда године (1975), Живот је леп (серија, Судија за прекршаје, 1975), Танкосић и Павловић (Митар Танкосић, инжењер, 1976), На путу издаје (серија, Танасије Динић, 1976), Кухиња (ТВ, Макс, 1976), Грлом у јагоде (серија, Др. Ђорић, 1976),
Кућна терапија (1977), Анчика Думас (ТВ, Павле Думас, 1977), 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије (ТВ, Милан А. Симић, 1977), Црни дани (серија, 1977), Под истрагом (ТВ, Жика „Мисисипи” 1977), Више од игре (серија, Др. Душко Настић , 1977), Хајка (Вуле, 1977), Ћутање професора Мартића (Професор Мартић, 1978), Повратак отписаних (ТВ серија, Јован-Ханс, 1978), Прва српска железница (ТВ, Чедомиљ Мијатовић, 1979), Вечера за Милицу (Професор, 1979), Слом (серија, Александар Цинцар Марковић, 1979), Господин Димковић (Начелник културе Стојовић, 1979), Трофеј (1979), Слушај ти блесане мој (1979), Усијање (1979), Петријин венац (Инг. Марковић, 1980), Дувански пут (серија, 1980), Бисери од песама (ТВ кратки, 1980), Снови, живот, смрт Филипа Филиповића (Говорник на гробљу, 1980), Кир Јања (Кир Јања, 1981), Berlin kaputt (1981), На рубу памети (ТВ, 1981), Нека друга жена (Др. Корда, 1981), Песничке ведрине (серија, 1981), Светозар Марковић (серија, 1981), Писма немачком пријатељу (ТВ, Албер Ками, 1981), Идемо даље (Наратор, 1982), Шпанац (Александар Цинцар Марковић, 1982), Бандисти (Књаз Милош Обреновић, 1982), Стеница (ТВ, 1982), Савамала (Директор, 1982), Кројачи џинса (Живадин „Кербер”, 1982), Учитељ (ТВ серија, Приповедач, 1983), Дани Авној-а (ТВ серија, 1983), Опасни траг (Управник мотела, 1984), Проклета авлија (ТВ, Човек са наочарима, 1984), Луде године, 6. део (Директор музичке школе, 1984), Бањица (серија, 1984), Држање за ваздух (Наратор, 1985), Судбина уметника - Ђура Јакшић (ТВ, Судија, 1985), Двоструки удар (Виктор Томински ,,Кент“, 1985), Црвена барака (1985), Ћао, инспекторе (Начелник, 1985), Брисани простор (серија, Сал, 1985), Смешне и друге приче (ТВ серија, Политичар, 1986), Малбашић (ТВ, Малбашићев друг из рата, 1986), Неозбиљни Бранислав Нушић (ТВ, Јован Скерлић, 1986), Бал на води (Кица, 1986), Путујуће позориште Шопаловић (ТВ, Василије Шопаловић, 1986), Родољупци (ТВ, Шербулић, 1986), Протестни албум (1986), Штрајк у ткаоници ћилима (1986), Иванов (ТВ, Лебедев, 1987), Увек спремне жене (Адвокат Александар, 1987), Бољи живот (серија, Светислав Барон, 1987), Заборављени (Судија, 1988), Роман о Лондону (мини-серија, Наратор, 1988), Вук Караџић (серија, Јован Хаџић, 1988), Бој на Косову (филм, Лазар Хребељановић, 1989), Балкан експрес 2 (серија, Мај. Јоханес Дерлинг, 1989), Заборављени (серија, Судија, 1990), Гала корисница: Атеље 212 кроз векове (1990), Покојник (ТВ, Спасоје Благојевић, 1990), Театар у Срба (серија, Гаврил Стефановић Венцловић, 1992), Играч на жици - Радомир Стевић Рас (Лично, 1992).
