Др Катарина Амброзић (Мостар, Краљевина СХС, 1925. - Београд, СР Југославија, 2003.) била је историчар уметности, кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду.  Катарина Амброзић рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на École du Louvre у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности.  У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.

Уз редовне обавезе одржала је бројна јавна предавања и учествовала на међународним конгресима. Крајем 1986. године изабрана је за шефа Одсека за ликовне уметности Академије уметности, а 1978. за продекана за научну и уметничку делатност у два мандата, док је 1992. изабрана за првог председника Научно-уметничког већа. Била је: први секретар Удружења Југославија-Француска, од 1946. године, чланица Удружења преводилаца Србије, од 1955. године, касније члан управе и жирија за преводилачке награде, члан Удружења ликовних критичара Србије и Међународног удружења ликовних критичара (AICA), а касније и секретар AICA за Блиски Исток и председница Југословенске секције од 1992. до 2000. године, председник југословенске секције Међународног удружења ликовних критичара и члан Европског удружења културе. Аутор је 26 монографија и књига, 160 научних радова, преко 350 ликовних критика и преводилац 24 књиге. Ликовном критиком се бавила од завршетка студија, сарађивала је са многим дневним листовима и стручним часописима и десет година је писала критике у „Књижевним новинама“ и била вишегодишњи сарадник програмског савета часописа „Уметност“.

Одликовања и награде: Носилац је француског ордена витеза првог реда за књижевност и уметност La Croix de Chevalier des Arts et Lettres (1984) и шпанског ордена Izabel la Catolica-Oficial (1986). Oдликована је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима (1986), добитница je награде „Михаило Валтровић“, коју додељује Заједница музеја Србије (1986), добитница je награде Коларчеве задужбине (1998) и добитница је и награде Културно-просветне заједнице Србије Златни беочуг за животно дело (1998), као и многих других признања. Умрла је 7. септембра 2003. године у Београду. Сећање на Катарину Амброзић, њен рад и заслуге на пољу културе подсећа ће нас и једна улица у Београду, на Звездари, која носи њено име. Библиотека града Београда, уз помоћ дародаваца, додељује награду „Проф. др Катарина Амброзић“, намењену подстицању и усавршавању најбољих студената са Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Награда обухвата стипендију намењену истраживачком - студијском раду у Паризу.

Good afternoon, dear friend! Welcome to the Bibliofonoteka, National Library of Dr. Dušan Radić, in Vrnjačka Banja, Serbia. I am Zoran Rajić, the author of the project and interviews.

I heartily recommend other conversations with painters from this documentary serieshttps://www.youtube.com/watch?v=yCR88R1VvWQ

Thank you for visiting our site from the friendly Greece and the fraternal city of Thessaloniki!