Зенон Елејац, син Телевтагорин по природи, а Парменидов по усвојењу, био је човек висок, како вели Платон, проналазач дијалектике, како вели Аристотел, и човек „најизврснији и у философији и у политичком животу, док су му књиге биле памети пуне“ како вели Диоген Лаертије. Познатији је остао по тим својим књигама, тачније „речима“ (доказима или парадоксима како су касније назване) против мноштва, дељивости и кретања, којих је, кажу, било укупно четрдесет, но нису се све сачувале.

Много мање је остао запамћен по свом политичком ангажману и борби против тираније. Био је, наиме, одлучио да обори тиранина Неарха (други веле Диомедона), сковао заверу, но на несрећу био ухваћен. Када су га испитивали ко су остали учесници у завери, он је најпре набројао све пријатеље тиранинове, а онда је рекао да би тиранину хтео да каже нешто о још понеким људима, али у поверењу, на уво. Тиранин му је принео уво, а овај га је ухватио зубима и није пуштао док га мачем нису убили. Постоји још једна, мање вероватна, верзија – да је одгризао себи језик и пљунуо га тиранину у лице.

Свако од нас данас у кући има уво тираниново у облику глобалне Мреже. Али ми смо се изгледа одлучили на ову другу солуцију. Да себи језик одгриземо.