Отац историје, Херодот, у првој књизи своје чувене Историје (§133) пишући о животу Персијанаца, њиховој вери и празницима наводи један интересантан обичај њихов:

„А имају“, вели он, „обичај да пијани доносе одлуке о најважнијим стварима. Што им се, тако пијанима, за време саветовања допадне, то им сутрадан њихов домаћин, у чијој су се кући договарали (и пијанчили – ДЛ), изнесе пред њих да о томе расправљају и кад су трезни. Ако им се допадне и кад су трезни, онда усвајају ту одлуку, а ако им се не допадне, онда је одбацују. О чему су се, пак, претходно трезни посаветовали, о томе још једном и пијани размишљају“.

Ми се већ одавно нити саветујемо међусобно, нити доносимо икакве одлуке, поготово не о најважнијим стварима. То у наше име чине неки нови Персијанци.

Али кад човек погледа какве одлуке доносе, изгледа се ови нови Персијанци никако не трезне.