Сваки државни службеник или чиновник који је у име државе Спарте ишао на службу или у какву мисију у иностранство добијао је штап који се звао скитали (σκυτάλη). Тај штап био је исте дужине и дебљине као и штап Ефора који је дотичног чиновника слао на службу или у мисију. Ефори су, као што је познато, били високи државни функционери у древној Спарти, нека врста министара спартанске владе који су бирани на годину дана. Било их петорица и у својим рукама држали су сву власт, за разлику од двојице наследних краљева који су били војни заповедници.

Када би Ефор хтео што поверљиво јавити службенику којега је послао у мисију, он би на свој скитали намотао кожни каиш на коме би онда написао поруку. Затим би каиш одмотао и послао га службенику. Овај је каиш поново намотавао на свој скитали и тако ишчитавао тајну поруку.

Кажу да би, ако је знао да је што скривио, Спартанац на саму појаву каиша постајао блед као смрт, још и пре но што би каиш намотао на скитали.

Данашњи чиновници и службеници које наша држава шаље у иностранство тамо не иду ни на какву службу, још мање у некакву мисију. Иду онако, безвезе. Зато што су се учланили у странку којој је у подели плена припало Министарство иностраних послова. Да пробораве мало у иностранству о државном трошку. Зато им наши Ефори и не шаљу скитали.

Када нашим Ефорима, међутим, стигне скитали из Вашингтона, Лондона или Брисела – побледе као смрт.

Дејан Ј. Лучић