Никада нам није више требало мудрости, а никада је није мање било! Па да, рекао би неко, наравно да постоји потреба за њом ако је нема. Када није било кафе, никада нам није требало више кафе, кад није било бензина, никада нам није требало више бензина. Ма да ли је то баш исто? Да ли је недостатак мудрости исто што и несташица кафе, или бензина или било чега другог сличног. Кад нема кафе или бензина, потражња за њима, а тиме и цена, вртоглаво расте. А кад нема мудрости?
И како ми уопште знамо да мудрости нема. И да је има, како да је препознамо? И заиста, како да препознамо мудрост. Шта је мудрост?
Саму реч све ређе чујемо у свакодневном језику. За кога кажемо да је мудар? Ни за кога. Говори се да је понеко паметан, (и то онда обично значи сналажљив), али да је мудар? Да ли то онда значи да нам та врлина више није потребна. Из језика ишчезавају речи онда када оно на шта оне реферишу говорницима више није важно или интересантно. Ескими имају много речи за снег, Египћанима је, вероватно, и једна много. Да ли је за Србе мудрост исто што и снег за Египћане?
Дејан Ј. Лучић
