Платон нам у свом најчитанијем дијалогу Тимај приповеда како је Солон (биће после Писистратове узурпације власти у Атини) отпутовао у Египат, у град Саис у делти Нила, и тамо између осталог разговарао са египатским свештеницима. Мудри Солон је са њима повео разговор о јелинској древности, а један остарели свештеник му је на то са осмехом рекао како Јелини имају кратко памћење, те да он, египатски свештеник, из старих египатских записа боље од Солона познаје атинску прошлост. А као највећу ствар у њој свештеник му је, вели даље Платон, навео следеће:

„Записи говоре о томе како је ваш град једном зауставио силу која је у обесном јуришу навалила на целу Европу и Азију заједно (тј. на Евроазију), кренувши споља са Атлантског океана … с оне стране мореуза који ви, како кажете, називате Херакловим стубовима (тј. Гибралтара) налазило се острво веће од Либије и (Мале) Азије заједно … На том острву — Атлантиди — било је основано велико царство које је владало целим острвом, многим другим острвима и делом континента. Осим тога, од земаља са ове стране мореуза, држало је Либију све до Египта, а Европу све до Тиреније. Ова је, дакле, сила ујединивши све своје снаге покушала да у једном налету пороби сва места и код нас и код вас, и уопште све што се налази с ове стране Гибралтара“ (Тимај 24е – 25б).

Ту страшну силу је, дакле, зауставила и победила прадревна Атина, девет хиљада година пре но што се тај разговор водио. Међутим, и храбра атинска војска и Атлантида нестале су у једном дану у катаклизми неслућених размера.

Многи су трагом овог Платоновог записа почели да трагају за несталом Атлантидом. А заправо, Солон није добро разумео оног египатског свештеника, или га је овај свесно довео у заблуду. Он, наиме, није говорио о прошлости, него о будућности. Ми данас знамо шта је Атлантида, чекамо да видимо ко ће преузети улогу прадревне Атине, па да дочекамо и катаклизму.

Дејан Ј. Лучић