А кад Он дође на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи путем оним.

И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да нас мучиш?

А далеко од њих пасло је велико крдо свиња.

И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.

И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са брега у море, и утопише се у води.

А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесомучнике.

И гле, сав град изађе у сусрет Исусу; и видевши га, молише да оде из њиховог краја (Мт 8,28-34).

Ако макар повремено одлазите у Цркву мора да сте бар једном слушали ово еванђеље које се чита пете недеље по Духовима. А да ли сте се икада запитали откуд у Јудеји — макар то била она „незнабожачка“ — свињари и свиње? Јудејима закон Мојсијев брани да једу свињетину.

Нису је ни јели, гајили су свиње и продавали окупаторима – Римљанима. Свињетине су се гнушали и окупаторе мрзели, али пара од свињетине и од окупатора нити су се гнушали нити су их мрзели.

Дабоме да и ми данас у „Србији незнабожачкој“ имамо и свињаре и свиње, тога је овде било одувек, а имамо и окупаторе. Само ови последњи од наших свињара више не траже свињетину, показало се да није здрава, траже свињарије. И гле, добро плаћају за њих. Много боље него за свињетину.

Тако је то код нас, свињара – кол’ко ’оћеш, дабоме и демона – кол’ко ’оћеш. Воле демони свињаре и свиње.

Дејан Ј. Лучић