Мудри Аристотел у Политици говори како не постоји господарско и ропско знање [1255b 20], али би „и могло бити и господарскога и ропскога знања“ вели он даље, те наводи пример неког човека у Сиракузи (не наводи му име) који је, за паре, поучавао децу читавом кругу ропских услуга и послова. Другим речима, за паре поучавао децу како да буду добри робови!

Робови у антици

Наравно да је то Аристотелу било чудно. Он тај пример наводи као куриозитет. Њему није могло пасти на памет да две ипо хиљаде година касније у Европи неће ни бити других школа, него таквих у којима неко децу за паре поучава како да буду добри робови. Само то школство своје корене нема у Сиракузи, него у другом једном италијанском граду – Болоњи.