Чувени Хераклит из Ефеса који је већ у антици због свог нејасног и тешко разумљивог стила добио надимак „Мрачни“, живео је у другој половини шестог и првој четвртини петог века пре Христа (умро је око 475. године). Водио је порекло од краљевске лозе. Оснивач Ефеса Андрокле, био је син легендарног краља Кодра, а његов потомак био је и Хераклит Мрачни. Разуме се да је са таквим педигреом активно учествовао у политичком животу Ефеса, но не дуго. Изгледа да се брзо повукао, а повод његовог повлачења из јавног живота било је то што су Ефежани протерали његовог пријатеља Хермодора, „најбољег међу собом“. Свом брату је препустио сва права која су му по роду припадала: да може носити порфиру као знак краљевског порекла, право првенства на јавним играма и право да врши обреде у Деметрином храму.

Написао је спис коме су каснији граматичари дали наслов О природи (сам спис наслов није имао) и однео га у Деметрин храм у Ефесу, ваљда у замену за право приношења жртава кога се у име брата одрекао. Од тог списа нама се сачувало не много, око 130 фрагмената, али сасвим довољно да га и дан данас, две ипо хиљаде година касније, људи читају, о њему пишу и тумаче његове мисли. Други напишу гомиле књига, па их чита тек понеко, а најчешће једино они сами себе.

Постоји прича да је, пошто се повукао у планине, тамо оболео од водене болести. Вратио се у Ефес и питао лекаре да ли од поплаве могу да направе сушу, алудирајући на своју болест. Будући да га, каже та прича даље, лекари нису разумели (и то је требало да буде илустрација његовог нејасног начина изражавања) он се у некој стаји закопао у стајско ђубре надајући се да ће топлота стајњака исушити воду из тела. Ту је, каже се на крају приче, и умро.

Данас се зна да је ова прича, која иначе постоји у више варијаната, измишљена. Питање је, наравно, ко је и због чега пласирао такву причу? А одговор је једноставан. Била је то освета оних што пишу књиге које нико не чита. Покушај да, када је већ умро, убију живу успомену на њега. Срећом, нису успели.

Дејан Ј. Лучић