Вести

Весна Чипчић (Београд, ФНР Југославија, 23. март 1954. године) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица. Рођена је у Београду а одрасла је у Кикинди. Њен отац Димитрије Чипчић био је просветни радник. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића 1977. године. Њени родитељи су били просветни радници и њена велика подршка. Била је члан Позоришта на Теразијама (1975-1979), а од 1979. године је члан БДП. Гостовала је у више представа Народног позоришта и ЈДП-а. Остварила је запажене улоге у великом броју представа, филмова, ТВ драма и серија. Велику популарност стекла је улогом Весне Шурдиловић у ТВ серији „Врућ ветар“ из 1980. године.

Никола Меанџија je српски сликар, графичар, конзерватор и рестауратор. Радио је у Народној библиотеци Србије. Никола Меанџија и Вељко Михајловић, сликар и графичар из Београда су четири године боравили на Светој гори а резултат тог њиховог рада је ексклузивно, репрезентативно и антологијско издање дела Хиландарске графике. По повратку са Атоса, са Николом Меанџијом интервју је снимио Зоран Рајић, аутор документарног серијала "Библиофонотека", мајa 1991. године. Графике Хиландара, старе и по осам векова, су својеврсне слике и поруке са Свете горе. Ово је прича о томе...

Гост 72. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је др Ненад Јовановић, писац, редитељ и професoр на Државном универзитету (Дејтон, Охајо, САД), на којем предаје филмску теорију и праксу.

Књижевни опус др Ненада Јовановића, са акцентом на његову лирику, као једну од најрепрезентативнијих у српском културном простору, феномен Јовановићевог поетског летка „Паркдејл“, богата академска каријера нашег госта у Сједињеним Америчким Државама, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 3. новембра, на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Ирена Зарић рођена је у Београду. Она је некадашња звезда Опере Народног позоришта у Београду, која данас живи и ради у Милану, добитница престижних признања чију каријеру обележавају наступи у Италији, Шпанији, Метрополитен Опери у Њујорку, Русији, Швајцарској, Јапану, Венецуели, Бразилу, Аустралији, Канади, сарадња са великим именима (Рената Ското, Лициа Албанесе, Мариана Кристос, Павароти, Пласидо Доминго…). Њен професор клавира је био пијаниста Александар Тошков, чија је мајка била оперска певачица а како је на часовима клавира Ирена Зарић више волела да пева, него да вежба етиде и скале, проф. Александар Тошков је предложио да је његова мајка ипак чује.

Вељко Михајловић рођен је 1948. у Сарајеву а одрастао је и школовао се у Београду, где је завршио Факултет ликовних уметности. Београду је посветио своју другу самосталну изложбу, одржану 1982. На графикама је заталасао старе београдске фасаде, подигао их у ваздух и раскинуо њихову везу са сваком приземном условљеношћу. Мада је својим делима обележио српске духовне просторе од Хиландара до Сент-Андреје, Вељко Михајловић је понајвише престоничка појава која је одавно ушла у градске легенде. Изложбом графика ,,Свети Василије на мору”, сликар и графичар из Београда Вељко Михајловић представио се публици темом којом је био инспирисан а то су призори из Свете горе, остаци утврђења (пирга) Хрусије, коју је саградио краљ Милутин између 1300. и 1302. године. Традиционалном сликарском техником, графиком у дубокој штампи, из овог циклуса било је изложено 13 дела која је публика са задовољством разгледала.