Драго Маловић (Никшић, Краљевина СХС, 14. август 1924. - Подгорица, Црна Гора, 12. мај 2014.) био је црногорски филмски, позоришни и телевизијски глумац. Најпознатији је по улози Радосава у серији Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо. Истакнути црногорски глумац, доживотни члан Црногорског народног позоришта, члан Удружења драмских уметника Црне Горе, Драго Маловић, преминуо је у Подгорици, у 90. години.
Маловић је почео као аматер у чувеном никшићком Kултурно-уметничком друштву „Захумље“, да би у првој професионалној представи Никшићког позоришта давне 1949. године, већ био ангажован као професионални глумац. Маловић из тог никшићког периода где је морао да игра и младе љубавнике и младе хероје, радећи са тада врхунским редитељима бивше Југославије, коначно је себе нашао у националном репертоару, а посебно црногорском.
У Никшићу је стекао огромну популарност играјући Николетину Бурсаћа, Вука Бубала, а такође играјући и у тада врло модерним драмама које су тек продирале на југословенску сцену, Јуџина О' Нила, Шона О'Kејсија, Џорџа Бернарда Шоа. Kао истакнути глумац Никшићког позоришта бива ангажован у Титоградском народном позоришту и ту почиње његова блистава глумачка каријера. Треба истаћи улоге у ,,Горском вијенцу" и ,,Лажном цару Шћепану Малом", Петра II Петровића Његоша. Маловић је публици најпознатији по улози Радосава у култној серији ,,Ђекна још није умрла, а кад ће не знамо".
Врхунац његове позоришне каријере била је улога оца у драми „Огњиште“ Жарка Kоманина којом је на Стеријином позорју задивио југословенску позоришну јавност, тако да је прослављени позоришни критичар јавно поставио питање - Како да један тако бриљантан глумац не добије Стеријину награду, супротстављајући га једном од тада најпопуларнијих југословенских глумаца који је добио Стеријину награду, пише у у саопштењу ЦНП-а.
За свога позоришног активног деловања, за пуних 40 година колико је трајао на сцени, што у никшићком, што у крагујевачком позоришту, одиграо је преко 200 улога, а круна његове глумачке каријере била је улога Радосава у легендарној ,,Ђекни", великог црногорског редитеља Живка Николића. Маловић је глумио у неколико Николићевих филмова, углавном епизодне, али упечатљиве улоге. Први је црногорски глумац који је достигао општенародну популарност широм Југославије и постао симбол црногорске телевизије.
Филмографија глумца Драга Маловића: 1977. Салајко (ТВ серија), 1981. Пуста земља, 1982. Дечак је ишао за сунцем, 1982. 13. јул (црногорски старац), 1983. Дани Авној-а (ТВ мини серија), 1987. У име народа (поп), 1987. То кад увати не пушта (Радосав), 1987. Ђекна још није умрла, а ка’ ће не знамо ТВ филм (Радосав), 1988. Лепота порока (келнер), 1988. Ђекна још није умрла, а ка' ће не знамо, ТВ серија (Радосав), 1989. Искушавање ђавола (отац Лаврентије), 1990. Народни непријатељ (Радосав), 1993. Виљушка се држи у лијеву руку (ђед), 1995. Ориђинали (Татомир), 1999. У име оца и сина (Вујадин), 2000. Горски вијенац (кнез Јанко), 2002. Акција Тигар (ујак) и 2005. М(ј)ешовити брак (стриц Вукашин).
