Слободан Стојановић (Ђаковица, Краљевина Југославија, 13. фебруар 1937. - Пожаревац, СР Југославија, 4. јануар 2000.) је био српски драматург. Детињство и младост је проживео у Пожаревцу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Бавио се позориштем, био је драматург и уметнички директор Савременог позоришта у Београду (касније, Београдско драмско позориште), уредник Телевизије Београд и професор сценарија на Факултету драмских уметности у Београду. Умро је 2000. године у Пожаревцу где је и сахрањен.
У оквиру Фестивала филмског сценарија, у Врњачкој бањи се одржава Летња школа филмске драматургије ,,Слободан Стојановић". Студенти се у школи баве филмском анализом, гледају филмове и имају задатак да напишу текстове о сваком филму. Школа је уско повезана са програмом фестивала. 4. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1980. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. За сценарио филма ,,Снови, живот, смрт Филипа Филиповића“, Слободан Стојановић је добио трећу награду за сценарио на 4.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи заједно са Милованом Витезовићем, Александром Поповићем, Новицом Савићем, Мићом Станисављевићем и Милошем Радивојевићем. 6. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 15. - 20. август 1982. године.
Организатор: Културни центар Врњачке Бање. За сценарио филма ,,Идемо даље“, Слободан Стојановић је добио другу награду за сценарио на 6.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. 11. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1987. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Слободан Стојановић је био председник жирија. 14. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 16. - 21. август 1990. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Слободан Стојановић, драматург, је био уводничар Симпозијума, на тему: ,,Сличности и разлике између телевизијског и биоскопског филма“. 16. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 17. - 21. август 1992. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Слободан Стојановић, драматург, је био уводничар Симпозијума, на тему: ,,Филмска и видео продукција, односи кинематографије и телевизије, нови облици рада и аутори“. 18. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 13. - 17. август 1994. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. За сценарио филма ,,Или како вам драго/ Птиц и птица“, Слободан Стојановић је добио награду за најбољу адаптацију књижевног дела на 18.-том Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. 19. Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 12. - 16. август 1995. године. Организатор: Културни центар Врњачке Бање. Слободан Стојановић је био модератор семинара.
Позоришне драме: „Четворица у пети“ (1955), „Два јелена“ (1958), „Опасна вода“ (1959), „Ожиљак“ (1962), „Линч“ (1963), „Слатке и горке трешње“ (1963), „ИТД“, једночинка (1963), „Тесна врата“, монодрама (1964), „Акваријум“, једночинка (1965), „Заједно“ (1966), „Кућа на брду“ (1967), „Ти си то“ (1972), „Преноћиште“ (1978), „Расте трава“ (1984), „Птиц и птица“ (1985). Позоришна представа ,,Лажни цар Шћепан Мали” Југословенског драмског позоришта и Будва град театар, добила је велики број награда. Између осталих, велику награду Битефа и шест Стеријиних. На Стеријином позорју признање је добила представа у целини, Слободан Стојановић за адаптацију, Воја Брајовић и Петар Краљ за глумачка остварења, Бојана Никитовић за костим и популарни Рамбо Амадеус за музику. Драматизације: ,,Лоше оковани Прометеј”, ,,Хиљаду камиона”, ,,Ћутање Слободана раденика”, ,,Полетарац”, ,,Вукадин”, ,,Ујкин сан”. Драмске рестаурације: ,,Лажни цар Шћепан Мали”, ,,Смрт Максима Црнојевића”, ,,Трол и Kресида”. Kњиге проза: ,,Поводом мокрог снега”, ,,Отрчао”, ,,Учитељ”, ,,Лав у Београду”, „Јастук гроба мог“, ,,Девојка са лампом”, ,,Љубавна прича са срећним завршетком”.
Телевизијске драме и серије: „Хм!“, ТВ драма за децу (1964) - (Премијера 1964. ТВ Београд. Режија: Србољуб Станковић.), „Алергија“, ТВ драма за децу (1965) - (Премијера 1965. ТВ Београд. Режија: Небојша Комадина.), „Отац“, ТВ драма за децу. (1965) - (Премијера 1965. ТВ Београд. Режија: Србољуб Станковић.), „Туга“, ТВ драма (1965) - (Премијера 1966. ТВ Београд. Режија: Славољуб Стефановић Раваси.), „Смоки“, ТВ серија (1966) - (Премијера 1967. ТВ Београд.), „Голубовићи“ (1968) - (Премијера 1969. ТВ Београд. Режија: Здравко Шотра.), „Више од игре“, ТВ серија (1973) - (Премијера 1977. ТВ Београд. Режија: Здравко Шотра.), „Сироче“ ТВ драма. (1977) - (Премијера 1978. ТВ Београд. Режија: Здравко Шотра.), „Учитељ“, ТВ серија (1981) - (Премијера 1982. ТВ Београд. Режија: Здравко Шотра.), „Држање за ваздух“ ТВ филм (1984) - (Премијера 1984. Режија: Здравко Шотра.), „Осам стотина жена“ („Приче из фабрике“) ТВ серија (1985) - (Премијера 1986. ТВ Сарајево. Режија: Војо Милашевић.), „Једног лепог дана“ ТВ филм (1986) - (Премијера 1989. ТВ Београд. Режија: Божидар Николић.), „Јастук гроба мог“ ТВ драма (1990) - (Премијера 1991. ТВ Београд. Режија: Сава Мрмак.), „Девојка са лампом“ ТВ филм. (1992) - (Премијера 1993. ТВ Београд. Режија: Миша Радивојевић.), „Или како вам драго“ ТВ филм. (1993) - (Премијера 1993. ТВ Београд. Режија: Здравко Шотра.).
Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац сваке године расписује КОНКУРС „СЛОБОДАН СТОЈАНОВИЋ“ за најбољу необјављену драму на коме могу да учествују држављани Републике Србије и сви аутори који пишу на српском језику. Додела награде је на Манифестацији „Дани Слободана Стојановића“ у просторијама Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу. Престоница и данас памти неуморног чубурског шетача и сведочанство о једној вансеријској доброти човека чија уметност јесте само продужење тог добра. То добро, сада отворено за сваког намерника његове поетике и фантастичног драмског обрта јесте сама реч као носећи белег богатства уметниковог деловања. Та реч, често архаична, чак и у доба када није било политички умесно употребити је јесте готово увек прегнатна слојевима знамења које само може да патинира време и његове мене. Временом, дубина Стојановићевог истраживања значења и форме драматуршког језика достићиће структуралистички идеал свођења те две категорије на заједнички именитељ. Он то и сам признаје поводом једног од његових позних сценарија за представу „Птиц и птица" (1993) у којем се поред наведеног достиже и савршена, готово питагорејска форма симетричног четворства присутног у сваком аспекту представе. Старије генерације у незабораву чувених наратива филмова „Идемо даље" и „Игманског марша"; нешто мало млађе у епихорском одјеку прошлости „Јастука гроба мог" и драматизацији Његошева „Лажнога цара..." и напослетку - млађе, које ће сећање на Слободана Стојановића баштинити као залог који будућност чува за нова тумачења једном написаних дела.
