Сценографкиња Марина Чутурило Хелман (55) преминула је у Дортмунду, саопштило је, 21. 12. 2011. године, у Београду, Југословенско драмско позориште. Марина Чутурило Хелман рођена је у Брусу 1956. године. Марина Чутурило Хелман била је архитекта и позоришни сценограф, професор Академије за музику и позориште у Хамбургу. Радила је у позориштима Београда, Сплита, Лубљане, Загреба, Сарајева, Скопља... Београдски ђак, архитекта по професији, својим радом са најбољим редитељима, попут Виде Огњеновић, Дејана Мијача, Егона Савина, Паола Мађелија, Слободана Унковског, Хариса Пашовића, Томажа Пандура, донела је естетски преокрет у поимању сценографске уметности. Документарни видео приказ ,,Марина Чутурило Хелман, интервју“, који ћете видети у оквиру ,,Библиофонотеке“, практично је настао у Београдском драмском позоришту, одмах након премијере позоришне представе ,,Тринаест божијих тричарија", Рамона Делваље Инклана, у режији Паола Мађелија, 06.12.1987. године. Она је била сценографкиња те представе, још једног великог хита редитеља Мађелија, у позоришту на Крсту.
Марина Чутурило Хелман била је осамдесетих година прошлог века водећа сценографкиња на југословенским просторима, оставивши дубок уметнички и људски траг у многим срединама у којима је радила. На позив немачког редитеља Роберта Ћулија, 1990. године се одселила у Милхајм, потом у Вупертал где је сарађивала са Пином Бауш, а затим је живела и радила у Хамбургу. Потом, 1994. године, постаје слободан уметник. Радила је у Диселдорфу, Бремену, Антверпену, Либеку, Хамбургу, Хановеру, Вајмару, Берлину, Линцу, Цириху, Сеулу, Боготи, Дамску. Од одласка из Београда урадила је око стотину позоришних представа у драми и опери, бавила се режијом и костимом. Била је професор сценографије на одсеку за режију на Академији за музику и театар у Хамбургу. Од 2007. године правила је сценографију за чувени тематски оперски бал у Хановеру. Последњих 20 година је радила у водећим немачким позориштима, попут хамбуршког Талија театра и Дојчес театра у Берлину, а бавила се и режијом. Марина Чутурило Хелман је умрла у Дортмунду, а сахрањена је у Београду. Била је посебна. Никада и ни у чему није била површна. Увек заинтересована, дубока, радознала, ангажована и мудра. Делила је савете и решења. Није ни чекала да је замоле, прећутно је знала да се од ње то очекује. Марина Чутурило Хелман је увек била јака, паметна, успешна, креативна, амбициозна и вредна.
Марина је успела да пронађе своју другу половину у лику Ханеса Хелмана, немачког глумца. Успели су да остваре склад, мир, заједништво и разумевање. Била је необично отворена према људима око себе, онима које је тек упознала по правилу је прилазила веома спонтано и разговарала топло и отворено као да се то само по себи подразумева. Није се либила да увек каже своје мишљење - политичко, приватно, пријатељско, професионално. Била је спремна на свим плановима. Одлазак Марине Чутурило Хелман поразио је позоришне и оперске посленике у Европи и целој бившој Југославији. Својим сценографским решењима оставила је дубок траг и направила значајан помак у позоришној уметности и развоју сценографске уметности.
