Оливера Марковић (Београд, Краљевина СХС, 3. мај 1925. - Београд, Србија,  2. јул 2011.) је била српска и југословенска глумица. Поред позоришта и филма, бавила се и певањем - нарочито романси. Играла је у свим жанровима. Дива српског и југословенског глумишта Оливера Марковић рођена је у Београду 3. маја 1925. године. Љубав према театру показивала је у најранијем детињству да би за време окупације, са групом вршњака-гимназијалаца и студената, почела да спрема представе на Коларчевом универзитету и у београдским становима. Први филм ,,У планинама Југославије" снима већ 1945. године. Била је члан Омладинског, па Академског позоришта, а 1948. постаје једна од студенткиња прве генерације Позоришне академије, у класи Мате Милошевића. Била је члан Београдског драмског позоришта на ,,Црвеном крсту" од 1951. године, у којем игра и дипломску представу ,,Последњи" Максима Горког (1952). Позоришни опус Оливере Марковић броји више од сто улога, међу којима је тешко издвојити најбоље: у представи ,,Конак"  Милоша Црњанског, Маша („Три сестре“ А. Чехова), Дуња („Злочин и казна“ Ф. М. Достојевски / Миња Дедић), Катарина („Укроћена горопад“ В. Шекспира), Маргарет („Мачка на усијаном лименом крову“ Т. Вилијамса), Елиза Дулитл („Пигмалион“ Б. Шоа), Силија Пичам („Просјачка опера“ Б. Брехта) ,,Вучјак"  и многе, многе друге. Овоме треба додати најразноврсније драмске  ликове  остварене и на другим театарским сценама широм бивше Југославије.

Бројни су и разноврсни ликови које је тумачила једна од највећих дива српског глумишта ХХ века. Чаролија глуме Оливере Марковић је била у природном дару да нађе праве емоције за патњу и радост, да буде убедљива, да зрачи са сцене. Оливера Марковић  је била уметница са смислом да тумачи и сведочи о времену у коме живи, да саосећа са човеком, да га брани уметношћу, због чега је била и остала омиљена код публике. Након краћег ангажмана у новосадском Српском народном позоришту, 1967. године постаје члан Народног позоришта у Београду, где је остварила више од тридесет значајних улога, почев од Дарје у ,,Тихом Дону", преко Маше у Толстојевом ,,Живом лешу", Агафје у Гогољевој ,,Женидби", Александре у Анујевој „Коломби“, Јулишке у Нушићевом „Путу око света“, Либере у Голдонијевим „Рибарским свађама“, Аркадине у Чеховљевом „Галебу“, Бабе у „Горском вијенцу“ (П. П. Његош / Б. М. Михиз, М. Бећковић), Жене у „Пат или игра краљева“, Госпође Олге у истоименом комаду Милутина Бојића, гђе Јеце Ђерман у „Како засмејати господара“ Виде Огњеновић, Филаменте и Мадам Парнел у Молијеровим „Ученим женама“ и „Тартифу“, па до Брехтове ,,Мајке Храбрости“, Нушићеве ,,Живке министарке“ и Станковићеве ,,Коштане“. Током каријере остварила је преко 150 улога у позоришту. Њену кутију за накит је Народном позоришту поклонио њен син, редитељ Горан Марковић.

У пензију је отишла 1989. године, а последњу премијеру на матичној сцени играла је 1998. године - улога Маме у Макдонином комаду ,,Сакати Били са Инишмора". Награду Народног позоришта добила је два пута, за улоге Мајка Храброст (1972) и Клара (,,Леда", 1978). Највеће признање које додељује национални театар, Плакету, добила је 1988. године. Оливера Марковић је и на театарским сценама широм бивше Југославије остварила бројне улоге. Добитница је и Специјалне награде на Данима Комедије, Октобарске награде града Београда, Плакете ,,Мата Милошевић" и ,,Добрица Милутиновић", те Добричин прстен. Славни пољски редитељ Анджеј Вајда ангажовао ју је за „Сибирску леди Магбет“ , а посебно поглавље у њеном филмском опусу представљују  улоге у филмовима које је режирао њен син Горан Марковић  – „Национална класа“, „Мајстори, мајстори“, „Вариола вера“, „Сабирни центар“... У својој звезданој каријери, вољена и поштована  глумица Оливера Марковић, уметница раскошног дара,  није имала фах, играла је најразноврсније улоге,  дајући свакој од њих печат своје природе, а како је сама говорила „највише је и најбоље, играла жене од крви и меса, праве жене“. У импозантном опусу од 63 снимљена филма, представила се као глумица светског нивоа а посебно запажене улоге остварила је у ,,Сумњивом лицу", „Др“ ,,Влак без возног реда", ,,Узаврели град", ,,Козара", „Последњи колосек“,  ,,Пут око света", ,,Национална класа", ,,Петријин венац", „Сибирска леди Магбет“ (режирао Анджеј Вајда), ,,Мајстори, мајстори", ,,Мој тата на одређено време", ,,Балкан експрес", ,,Већ виђено", ,,Браћа по матери", ,,Сабирни центар", ,,Тито и ја",  ,,Урнебесна трагедија"... Међу филмским наградама истичу се Сребрна и две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули - 1964. за улогу Марије у филму „Службени положај“ Фадила Хаџића и 1983. за неодољиву епизодну улогу Тетке у „Балкан експресу“ Бранка Балетића, те ,,Славица" за укупни допринос развоју филмске уметности.

За телевизију је снимила 13 драма, 26 серија и више шоу-програма, а остварила је и педесетак улога у радио-драмама. Играла је са таквим еланом и богатством израза, невиђеним на нашим сценама. Најшира публика је памти као врсну, према мишљењу многих, најбољу певачицу руских романси и шлагера.  Позната српска глумица Оливера Марковић преминула је у Београду, након дуге и тешке болести у 87. години. Вест је саопштило Народно позориште у Београду. Оливера Марковић сахрањена је 5. јула у Aлеји великана на Новом гробљу у Београду а  1. октобра 2011. одржан је програм посвећен Оливери Марковић у Народном позоришту у Београду. Оливерин син Горан Марковић је филмски и позоришни режисер. Њен први супруг и отац Горана је глумац Раде Марковић.  Други супруг јој је такође био глумац Душан Булајић.

Награде: Златна арена у Пули за улогу у филму Службени положај (1964), Златна арена у Пули за улогу у филму Балкан експрес (1983), Награда Славица (1987), Добричин прстен, за животно дело (1997), Статуета златни ћуран у Јагодини, за животно дело (2007), Октобарска награда града Београда, Плакете ,,Мата Милошевић" и ,,Добрица Милутиновић". Најознатије улоге у позоришту: ,,Мачка на усијаном лименом крову" Тенеси Вилијамса, ,,Вучјак" Мирослава Крлеже, ,,Лов на вештице" Артура Милера, ,,Пигмалион" Бернарда Шоа, ,,Добри човек из Сечуана", ,,Мајка храброст" Бертолда Брехта... Музика - снимила је на десетине грамофонских плоча и синглова: Стари Циганин (1959), Ублажи немир мој / Сажаљења ми дај (1959), Тројка (1959), Љубавна песма / Чамац На Тиси (1959), Драги пољуби ме (1959), Зашто те толико волим? (1960), Плач гитаре (1962), Песме из Филма Велика Турнеја (1962), Романсе (1964), Живот је леп (1965), Заборави (1967), Ја хоћу да волим, па и да патим (1968), Још ову ноћ (1968), Невечерњаја (1969), Здравица (1970).

Филмографија глумице Оливере Марковић: У планинама Југославије  (1946), Сумњиво лице  (собарица, 1954), Шолаја  (Сајка, 1955), Последњи  колосек  (Олга, 1956), Атомска бајка  (1957), Само људи  (Лела, 1957), Влак без возног реда (Ике, 1959), Три Аморове стреле  (1959),  Дилижанса снова  (Фема, 1960), Друг председник центарфор (Гина, 1960), Цвеће и балони  (Цвећарка, 1960), Рат  (1960), Парче плавог неба  (Ружа, 1961), Велика турнеја (певачица Јасмина, 1961), Узаврели град  (Риба, 1961), Др (певачица у бару, 1962), Сибирска леди Магбет (Катарина Исмаилов / Леди Магбет, 1962), Козара (Анђа, 1962), Мушкарци  (Мира, 1963), Човјек са фотографије (Милка, 1963), Радопоље (Станка, 1963), Мали концерт за сузе и гитару (1964), Мушки излет (Лиа, 1964), Пет вечери (1964), Пут око света (певачица у бару, 1964), Службени положај (Марија, 1964), Болничка соба (1965), Сова (ТВ, 1965), Крај почетка (1965), Извлачење  (1967), Очи пуне звезда (1967), Позициони  рат  љубавних  генерала (ТВ, 1967), Ох, дивљино (1967), Забавља вас Мија Алексић (1967), Тврђава силеџија (1967), Марјана (1967), Круг двојком (1967), Пробисвет (1967), Наше приредбе (1968), Пре истине  (Весна, 1968), Тако је ако вам се тако чини  (1968), Нови живот  (1968), Низводно од сунца (Јованова жена, 1969), Подвала (1969), Далеко је Аустралија (Олга, 1969), На дан пожара (Јасна Рајић, 1969), Бура (1969), Голубовићи (1969), ТВ Буквар (Биса Пејић, 1968-1969), Моја страна света (1969), Крунисање (1970), Наши манири (1970), Мирина ТВ ступица (1970), Од сваког кога сам волела (1971), Несаломиви (ТВ филм, 1971), Операција 30 слова (1971), С ванглом у свет (1971), La betìa ovvero in amore per ogni gaudenza ci vuole sofferenza (1971), Смех са сцене: Народно позориште (ТВ документарни, Удавача, 1972), Глумац  је, глумац (1972), Девето чудо на истоку (Конобарица, 1972), Женски разговори (1972), Жуте фесвице (Борка, кума, 1973), Невен (ТВ серија, куварица, 1973), Наше приредбе (ТВ серија, 1973), Опасни сусрети (1973), Поштење (1974), Породични оркестар (1974), Позориште у кући 2 (Богданка Бубили Лакићевић 1974), Образ уз образ (Оливера 1974), Велебитске саонице или три швалера и једна девојка (1975), Мурталов случај (госпођа Ружић, 1976), Грлом у јагоде (Банетова мајка, 1976), Хајдучка времена (Баба Јека, 1977), Бабино унуче (ТВ серија, Виолета, 1977), Поробџије (ТВ серија, 1977), Част ми је позвати вас (Оливера, 1978), Дебели ’лад (1978), Мала терца (1978), Сумњиво лице (ТВ, Анђа, 1979), Срећна породица (жена у телефонској говорници, 1979), Полетарац (Оливера, 1979), Национална класа (Смиља, 1979), Чардак ни на небу ни на земљи (Руменка, 1978-1979), Мајстори, мајстори (Кристина, 1980), Петријин венац (Ана, 1980), Седам плус седам (Оливера, 1980), Рад на одређено време  (Косина мајка, 1980), 500 када (Јела чистачица, 1981), Стари Београд (1981), Пролеће живота (1981), Почнимо живот из почетка (Тетка, 1981), Идемо даље (Велинка, 1982), Мој тата на одређено време (Косина мајка, 1982), Канте или кесе (Другарица Милиновић, 1982), Пикник (кратки филм, 1982), Стеница (1982), Приче преко пуне линије (1982), Переат (1983), Балкан експрес (тетка, 1983), Велики транспорт (Јулка Парошки, 1983), Освајање среће (1983), Живети као сав нормалан свет (академски сликар, 1983), Грозница љубави (Рајка Цветковић, 1983), Уби или пољуби (Савина жена, 1984), Супермаркет (1984), Ево ти га, мистер Флипс! (1984), Формула 1 (ТВ серија, 1984), У затвору (Видина мајка, 1985), И то ће проћи (Маргита Катанић, 1985), Шест дана јуна (Драгиња, 1985), Учини то својски (Олгина мајка, 1985), Обећана земља (дактилографкиња, 1986), Развод на одређено време (Косина мајка, 1986), Мисс (Тетка Буба, 1986), Приче са краја ходника (Радмилина мајка, 1986), Бошко миш и Бошко човек (1986), Већ виђено (Живана, 1987), Догодило се на данашњи дан (тетка, 1987), Иванов (Сависна, 1987), Бољи живот: Новогодишњи специјал (Буба, 1987), Заборављени (управница дома, 1988), Како засмејати господара (1988), Пут на југ (Берта, 1988), Браћа по матери (Крстанова мајка, 1988), Балкан експрес 2 (тетка, 1988), Последњи круг у Монци (Мара, 1989), Урош блесави (тетка, 1989), Смехотворци (ТВ серија, 1989), Мистер Долар (пословна жена, 1989), Госпођа министарка (тетка Савка, 1989), Силе у ваздуху (Ната, 1989), Добрица Милутиновић, међу нама (Лично, 1989), Рођаци из Лазина (1989), Бољи живот (Буба Радовић Ђорђевић, 1989), Сабирни центар (Ангелина, 1989), Балкан експрес (ТВ серија, 1989), Гала корисница: Атеље 212 кроз векове (1990), Љубав је хлеб са девет кора (1990), Видео јела, зелен бор (Радмила, 1991), Празник у Сарајеву (Зора, 1991), Заборављени (ТВ серија, управница дома, 1991), Бољи живот (Буба Радовић Ђорђевић, 1987-1991), Тесна кожа 4 (тетка, 1991), Жикина женидба (клозетарка, 1991), Тито и ја (Бака, 1992), Велика фрка (Ковиљка, 1992), Булевар револуције (Драганова тетка Боса, 1992), Обрачун у Казино кабареу (Виолета, 1993), Боље од бекства (газдарица, 1993), Броз и ја (ТВ серија, Бака, 1993), Ђе рекосмо пођосмо (1994), Биће боље (Вица, 1994), Дневник увреда 1993 (Сека Турудић, 1994), Вуковар, једна прича (Црна, 1994), Полицајац са Петловог брда (ТВ серија, тетка Богосава, 1993-1994), Двобој за троје (Нечујна Дара, 1995), Театар у Срба (1995), Урнебесна трагедија (Рајна, 1995), Одисејев поглед (1995), Отворена врата (Ангелина Савић, 1994-1995), Срећни људи  (Јованка Солдатовић, 1994-1996), Раскршће (1998), Рањена земља (госпођа Надрљански, 1999), Сељаци (учитељица Ната, 2001), Глад (2002), Мртав `ладан (баба у возу, 2002), Породично благо (Листерова ташта, 2001-2002), Кордон (бака на клупи, 2002), Мали свет (бака на гробљу, 2003), Пад у рај (Љубишина мајка, 2004), Кошаркаши (бака Милена, 2004).