Ирена Зарић рођена је у Београду. Она је некадашња звезда Опере Народног позоришта у Београду, која данас живи и ради у Милану, добитница престижних признања чију каријеру обележавају наступи у Италији, Шпанији, Метрополитен Опери у Њујорку, Русији, Швајцарској, Јапану, Венецуели, Бразилу, Аустралији, Канади, сарадња са великим именима (Рената Ското, Лициа Албанесе, Мариана Кристос, Павароти, Пласидо Доминго…). Њен професор клавира је био пијаниста Александар Тошков, чија је мајка била оперска певачица а како је на часовима клавира Ирена Зарић више волела да пева, него да вежба етиде и скале, проф. Александар Тошков је предложио да је његова мајка ипак чује.

Тако је Ирена Зарић уписала Филолошки факултет на одсеку за шпански језик и књижевност, као и енглески језик и то упоредо са Музичком академијом на одсеку за соло певање, у класи проф. Бисерке Цвејић. Језици су јој лако ишли, читање и анализирање књига такође (будући да је њена мајка студирала светску књижевност упоредо са медицином), те им је кућна библиотека била препуна књига које су је одувек привлачиле а читање је давало неки мир и стабилност њеном узаврелом темпераменту. Дала је све испите у року и стигла до три испита пред диплому на Филолошком факултету, на одсеку за шпански језик, смер за симултано превођење. Паралено се одвијао и њен уметнички пут учења певања и сазревања као музичара, са 21-22 године, са разним освојеним републичким и савезним наградама, пријавила се за аудицију у Народном позоришту. У то време директор Опере је био Константин Винавер а управник Позоришта Веца Лукић, два велика познаваоца свог посла, уметности и уметника. Била је примљена да почне са мањим улогама, те је тако започело њено дуго путовање у свет чудеса, улогом Емилије у опери Отело. Thank you for visiting our site from the friendly Greece and the fraternal city of Thessaloniki!Улоге су се ређале једна за другом… Емилија у Отелу, Лола у Cavalleria rusticana, Италиана у Менотијевом Kонзулу, Cherubino у Cherubino Le nozze di Figaro, Мерцедес у Кармен, Росина у Barbiere di Siviglia, Фенена у Nabucco, Кармен...

Kако је проф. Бисерка Цвејић познавала њену несташну природу, заказивала јој је часове на Академији у 7 ујутру. Паралелно са њеним одрастањем у Народном позоришту, одлазила је на разна путовања, такмичења и аудиције по Европи. Тако је добила другу grand prix награду у Тулузу, у Француској а са наградом и њен први леп новчани добитак. Проф. Бисерка Цвејић би знала да студенте потрпа у свој велики мерцедес и да их води у Беч на представе, што је било у исто време и корисно и забавно…. Ирена Зарић је са професорком Бисерком Цвејић стекла сигурну и солидну техничку и уметничку базу са којом је касније могла да се сама отисне у свет. Упоредо са оперским, неговала је и концертна извођења дела руских, француских, шпанских, италијанских и домаћих композитора и путовала по целој бившој Југославији. Била је стални гост Хрватског казалишта у Загребу и са њима ишла на дугачку турнеју по Русији (Kијев, Москва и Санкт Петерсбург), са улогом Фенене у опери Набуко. Сва та путовања по Европи нису јој била непознаница јер је имала привилегију да од малена путује са мајком по свим градовима Европе, да одлази у театре и концертне дворане и слуша и гледа оперске и балетске представе.

У међувремену је провела лето у Италији (Сиена), на колеџу за италијански језик, са стипендијом коју је добила на такмичењу оперских певача а друго лето у Мадриду, на колеџу за шпански језик. У театру у Билбаоу, у Северној Шпанији су спремали Cosi fa tutte и добила је улогу Dorabelle, коју је требало да спреми у року од 20 дана, 300 страница речитатива, дуета, ансамбала. Ноћу су је у сну јуриле Моцартове нотице али ето успела је да спреми ту интересантну улогу и тако започне своје трогодишње певање по Шпанији. Од Билбаоа, Памплоне, Барцелоне, преко Тенерифа, до Палма де Мајорке… За разлику од Швајцарске, где су пробе почињале у 9 ујутру (певала је Siebel у Faustu-Gounod), у Шпанији су пробе почињале у подне, а представе у 22 часа.

Тадашњи менаџер из Мадрида јој је предложио да пева Кармен у Венецуели, па је први пут прелетела океан и започела своју музичку и животну авантуру са оне стране океана… Kако је у Венецуели певала два месеца, решила је да у паузи одлети до Њујорка и да упозна тај необични град. Била је то љубав на први поглед и веома брзо са њеним тадашњим мужем решава да купе стан на Бродвеју и тамо направе њихов дом. Путовали су од Јапана, Бразила, Аустралије, целе Америке, Јужне и Северне, Kанаде, до Европе, што због њених, што због наступа њеног тадашњег мужа. У сваком случају Америка јој је дала велику могућност да се усавршава и ради са великим именима као што су Renata Scotto, Licia Albanese, Marianna Christos… Одлазила је на часове у стан, у 57. улици код Franca Corellia и његове супруге Lorette, са којом се годинама дружила и одлазила на оперске представе у Метрополитен опери. Pavarotti је имао стан у комшилуку и када је долазио у Њујорк да пева, одлазили су код њега у стан на ћаскање о певању. Затим би им поклањао карте за први ред и када би одлазио из Њујорка, остављао им свакојаке ђаконије и специјалитете које је доносио из Италије. Био је то диван уметник и велики човек. Placido Domingo јој је крстио кћер Alessandru у цркви поред Lincoln центра. Живи пуним једрима, путује авионима, јахтама, лимузинама, камионима, моторима, вози од југа до севера Америке и Европе, воланима с десне и с леве стране возила, воли, ужива и живи животе својих сценских личности.