Вељко Михајловић рођен је 1948. у Сарајеву а одрастао је и школовао се у Београду, где је завршио Факултет ликовних уметности. Београду је посветио своју другу самосталну изложбу, одржану 1982. На графикама је заталасао старе београдске фасаде, подигао их у ваздух и раскинуо њихову везу са сваком приземном условљеношћу. Мада је својим делима обележио српске духовне просторе од Хиландара до Сент-Андреје, Вељко Михајловић је понајвише престоничка појава која је одавно ушла у градске легенде. Изложбом графика ,,Свети Василије на мору”, сликар и графичар из Београда Вељко Михајловић представио се публици темом којом је био инспирисан а то су призори из Свете горе, остаци утврђења (пирга) Хрусије, коју је саградио краљ Милутин између 1300. и 1302. године. Традиционалном сликарском техником, графиком у дубокој штампи, из овог циклуса било је изложено 13 дела која је публика са задовољством разгледала.
Једанаест година касније, у Етнографском музеју, на Студентском тргу, где живи и чијим се визурама надахњује, Вељко Михајловић приређује незаборавну изложбу под називом Сеновита бића Студентског парка. У крошње и међу корење дрвећа парка уплиће вилењаке и суђаје, око стабала саставља вилина кола, низ степенике пушта слапове воде да се у њима огледају загонетна лица, на лукове ограда излива бес демона... Но, свакој графици додата је амајлија која штити од злих сила и води путем добра и среће. Стапање древног и садашњег, виђеног и замишљеног, присутно је и на мапи графика Београд, насталој 1996, која садржи шест листова са шест тадашњих београдских мостова. На тим листовима укрштају се призори са старих гравира Београда, савремене престоничке панораме и детаљи речног приобаља и савске падине, што је предео који Вељко Михајловић, радознали шетач и пажљиви посматрач, присно познаје.
Како је живот провео у близини Калемегдана, било је готово очекивано кад је 2009, својој већ увелико нараслој публици, Вељко Михајловић приказао циклус темпера на платну Калемегдан зими. Спрега са књижевним предлошком, надахнута заједничком понесеношћу Београдом, понавља се годину дана касније, у циклусу графика Кругом двојке, као Михајловићева ликовна терца фрагментима сабраним из клупе дорћолске основне школе „Перо Поповић Ага” оживео је, на свој начин, путању легендарне двојке. Констатујући да ове графике нису никаква празна апотеоза града, већ штимунг-забелешке које отимају од заборава. Аутор погађа право у мету наше носталгије. Када је 2012. у Етнографском музеју представљено ново Михајловићево суочавање са Студентским парком, кроз два велика циклуса уља на платну - Студентски парк дању и Студентски парк ноћу - овим задивљујућим опусом уметник је одужио дуг свом завичајном крајолику. У циклусу графика инспирисаних Адом Циганлијом, Вељко Михајловић осликава свет једне генерације чији је идентитет понајвише везан за Београд. Графике Вељка Михајловића делују као својеврстан контрапункт: стациониран на неколико тачака, он пушта да пред њим, попут реке, клизе призори Аде којој годишња доба мењају рухо. Тај циклус је, под називом Вивалди на Ади, приказан 2013. у новобеоградској галерији Блок. Била је то 175. самостална изложба Вељка Михајловића.
