Стеван Копривица (Котор, ФНР Југославија, 29. новембар 1959.) српски и црногорски је драмски писац, драматург, сценариста и универзитетски професор. Рођен је 29. новембра 1959. године у Котору, одрастао је и школовао се у Херцег Новом. Завршио је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Ратка Ђуровића. Живи и ради у Београду и Херцег Новом. Написао је преко тридесет изведених позоришних комада, а сценариста је и више филмова и ТВ серија. Један је од оснивача Фестивала позоришта за дјецу у Котору. Био је дугогодишњи управник Малог позоришта „Душко Радовић“ а сада је председник Управног одбора позоришта „Бошко Буха“. Он је редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду и Факултету драмских умјетности на Цетињу. Са супругом Љубицом има кћерку Станиславу Копривицу, која је позоришни редитељ.
Награде: Стеријина награда за драматизацију Башта сљезове боје, Стеријина награда за драмски текст Бокешки D-мол, Награда за најбољу комедију Ми чекамо бебу на Фестивалу Дани комедије у Јагодини, Награда Фестивала позоришта за децу у Котору за комад Новела од љубави, Награда „Змајевих дечјих игара“ за представу Мој први разред, Награда Удружења драмских писаца Србије за драму Добро јутро адмирале, Награда за текст Бокешки D-мол на Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије“ 2006. године и Награда за најбољу представу Провиденца на Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије“ 2014. године.
Дела - Театрографија: Дуго путовање у Јевропу (Београдско драмско позориште (БДП), режија: Е. Савин), Југо ноктурно (БДП), Три чекића, о српу да и не говоримо (Српско народно позориште), Оружје збогом (БДП, режија: Н. Јањетовић), У пола цене (БДП, режија: С. Копривица), M(ј)ешовити брак (Атеље 212, режија: M. Караџић), Ратна кухиња (Атеље 212, режија: M. Караџић), Анђела (Звездара театар, режија: M. Караџић), Навала (Звездара театар, режија: Е. Савин), Tre Sorelle (Звездара театар, режија: M. Караџић), Талични Том и Далтони (Мало позориште „Душко Радовић”, режија: M. Караџић), Виђење Исуса Криста у касарни ВП 2507 (Позориште Бошко Буха), Ми чекамо бебу (Мало позориште „Душко Радовић”, режија: M. Караџић), Бајковизија (Мало позориште „Душко Радовић”, у сопственој режији), Девета дефанзива (Крушевачко позориште), Оружје збогом (Београдско драмско позориште), Збогом оружје (Народно позориште Тимочке крајине - Центар за културу Зоран Радмиловић), Новогодишња авантура Таличног Тома (Мало позориште „Душко Радовић”), Башта сљезове боје - драматизација (Мало позориште „Душко Радовић”, режија: M. Караџић), Мали Радојица и Краљевић Марко (Позориште Бошко Буха, режија: M. Караџић), Кад порастеш бићеш ја (Позориште Бошко Буха), Деда Мразов бајкодром (Позориште Бошко Буха), Тајна плаве птице (Позориште Славија), Анђела (Звездара татар), Легенда о постанку (Будва Град театар), Жаклина Бандека (Култ театар), Диван дан (ФаВи), Пластика (Театар Вук), Са друге стране јастука (Позориште на Теразијама), Три мускетара (Позориште Бошко Буха, режија: M. Караџић), Лепотица и звер (Позориште Бошко Буха, режија: M. Караџић), Помјерање тла (Црногорско народно позориште, режија: Е. Савин), Новела од љубави (Градско позориште у Подгорици, режија: M. Караџић), Заувијек твој (Градско позориште у Подгорици, режија: M. Караџић), Бокешки D-молл (Центар за културу Тиват, режија: M. Караџић), Innominato (Центар за културу Тиват, режија: M. Караџић), Бетула у малу валу (Центар за културу Тиват, режија: M. Караџић), Бока Хотел (Центар за културу Тиват, режија: Ђ. Тешић), Провиденца (Центар за културу Тиват, режија: Е. Савин), Чаробњак (Краљевско позориште ''Зетски дом'' Цетиње, режија: M. Караџић), Ноћ четири мјесеца (Херцегновско позориште, режија: С. Копривица), Школа (режија: Даријан Михајловић) и Зелена чоја Монтенегра (Београдско драмско позориште, Градско позориште Подгорица, Град театар у Будви; режија: Никита Миливојевић).
ТВ серије: Контраш (1996), Код луде птице (1998), M(ј)ешовити брак (2003-2007), Премијер (2007), То топло љето (2008), Будва на пјену од мора (2012-2013) и Сенке над Балканом (2016-2020). Филмски сценарији и ТВ драме: Зелена Чоја Монтенегра, Балканска браћа (2005), Нека чудна земља, Биће боље (1994), Рат уживо (2000), Кројачи џинса (1982), Промени ме (2007) и Чарлстон за Огњенку (2008). Позоришна представа: Дуго путовање у Јевропу. Сценарио: Стеван Копривица. Редитељ: Егон Савин. Сценограф: Велизар Србљановић. Костимограф: Миланка Берберовић. Драматург: Владимир Плаовић. Премијера: 1987. Место премијере: Београдско драмско позориште. Трајање: 90 минута. Дуго путовање у Јевропу је српска позоришна представа коју је режирао Егон Савин према сценарију Стевана Копривице. Ова комедија је смештена на Двору Књаза Николе на Цетињу, у тек ослобођеној Црној Гори од Турака. Историјско покриће имају два догађаја: избор лепотице за учешће на светској изложби у Лондону и обрачун Књаза са својим политичким противницима. Улоге: Лазар Ристовски - Књаз Никола Петровић, Добрила Илић/Весна Чипчић - Књегиња Милена Петровић, Миле Станковић - Секретар Миловић, Милан Ерак - Стојан Лекић, Драгослав Илић - Сердар Јoко, Божидар Стошић - Војвода Машан, Петар Перишић - Војвода Ђуро, Саво Радовић - Сердар Јанко, Милан Плештина - Војвода Милан и Иван Шебаљ - Новинар ФИГАРО-а.
