Абдулах Сидран (Бињежево код Хаџића, Босна и Херцеговина, 2. октобар 1944. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 23. март 2024.) био је југословенски и босанскохерцеговачки књижевник и филмски сценариста. Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у Сарајеву. Уређивао је омладинске листове и часописе, предавачке трибине итд. Био је члан Савеза комуниста Југославије до 1969. године, када је искључен због хумореске једног аутора коју је објавио у студентским новинама Наши дани. Након тога се запослио у Заводу за издавање уџбеника. На XIII Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи (29. 7. - 3. 8. 1989. године) Абдулах Сидран је добио Прву награду за сценарио филма Кудуз, који је режирао Адемир Кеновић. Глумица Снежана Богдановић је на овом XIII Фестивалу филмског сценарија награђена златним римским новчићем за главну улогу Бадеме у филму Кудуз.
До априла 1992. године, кад је почео рат у БиХ, био је запослен на ТВ Сарајево као водећи драматург. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, песмама и прозом, у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесетосмашком”. За своје песничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника БиХ, Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост”, Змајева награда итд.). У рату објављена књига његове поезије „Сарајевски табут”, награђена је изузетним признањем - „Наградом слободе” ПЕН-центра Француске.
Избори из његове поезије, у преводу на немачки, француски, италијански, објављени су у Аустрији, Француској, Италији (Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo). За италијанско, двојезичко издање добио је награду „Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo”. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у југословенској кинематографији („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу” редитеља Емира Кустурице, „Кудуз” Адемира Кеновића итд.) Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Био је члан Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у шаху. Живео је и радио у Сарајеву и Горажду.
Одабрана дела: „Шахбаза” (Сарајево, 1970), „Кост и месо” (1976), „Сарајевска збирка”, (Сарајево, 1979), „Болест од душе” (Никшић, 1988), „Сарајевски табут” (Сарајево, 1993), „Бивши другари”, „Босна”, „Да је у свему тињао барем...”, „Дјевојчица из Улице Пркоса”, „Хоће ли ишта о мени знати”, „Мора”, „Планета Сарајево”, „Сарајевска молитва”, „Сарајевске приче”, „Зашто тоне Венеција” и „Откуп сирове коже”, прозна аутобиографија.
