Бошко Карановић, рођен је 1924. године у Босанској Крупи. Сликарство је студирао у класи Мила Милуновића, Ивана Табаковића и Недељка Гвозденовића. Дипломирао 1948. године сликарство на Академији за ликовне уметности, класа Марка Челебоновића. Завршио специјалку за графику. Специјализовао је графику 1949. године у класи Михајла Петрова. Од 1949. до 1989. године радио је као професор на графичком одсеку Академије за ликовне уметности, Београд. Са групом колега основао је 1949. године Графички колектив (прво заједничка радионица - атеље), у којем је (са извесним прекидима) био активан до смрти. Формирао је Колекцију графика на Академији и у Графичком колективу. ФЛУ је установио награду ,,Бошко Карановић, професор ФЛУ“, коју стручни жири додељује сваке године најбољем студенту из те области стваралаштва. Бошко Карановић, сликар и графичар, је утемељивач модерне српске графике.

Професор Карановић је један од родоначелника модерне графике у Југославији и Србији, а његов допринос афирмацији и успостављању медијских стандарда у овој области већ је историзован у великим музејским пројектима друге половине ХХ века. Појам београдска графичка школа, однегован однос према традицији и класичним средствима графичког медија, свакако се везује за овог аутора. Карановић припада генерацији великих идеалиста, а познато је да је његов уметнички рад неодвојив од педагошког деловања. Установио је графичке збирке на Академији / Факултету ликовних уметности и у Графичком колективу, фундусе кабинета савремене српске графике.

У оквиру делатности Графичког колектива покренуо је 1954. године Клуб љубитеља графике - АРТА, југословенски огранак међународне организације АРТА. У Графичком колективу основао је Колекцију послератне српске графике. Био је члан групе Самостални. Сарађивао и излагао са уметницима окупљеним око Атељеа 61 у Новом Саду. Аутор је више јавних споменика у мозаику.

У сарадњи са Стјепаном Филекијем реализовао бројне дипломе и повеље. Од 1947. године излаже графике и слике. Самостално је излагао у Београду и другим градовима. Учествовао је на бројним југословенским и међународним изложбама графике. Поред педагошког рада на Академији, велику пажњу посвећивао је популаризацији графике на бројним курсевима у Београду и широм земље. Студијска путовања: Италија, Грчка, Швајцарска, Француска, Британија, Египат, Шпанија, СССР, Турска, Холандија и Јапан. Професор Бошко Карановић је неколико година руководио и Графичком радионицом Замка културе у Врњачкој Бањи.

Награде: Октобарска награда града Београда, награда Октобарског салона, Велики печат Графичког Колектива, Сићево ’69, Златна игла УЛУС-а, Двадесетјунска награда Босанске Крупе, Златни беочуг Београда, Вукова награда, Специјално признање првог Бијенала графике Србије и два ордена рада.