Љубомир Муци Драшкић (Загреб, Краљевина Југославија, 20. јуни 1937. - Београд, Србија и Црна Гора, 25. јануар 2004.) је био српски позоришни, телевизијски и филмски режисер.Љубомир Драшкић је унук бригадног генерала Војске Краљевине Југославије Панте Драшкића. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. године. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. године је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Aпсолвирао је и историју уметности на Филозофском факултету у Београду и дипломирао позоришну режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, 1962. године. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“... Бојан нагло напушта ЈДП, а Муци , по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама, која је трајала све до смрти

За Атеље 212 везан је професионално од самог оснивања тог театра, најпре као студент и сарадник Бојана Ступице, потом као помоћник управнице Мире Траиловић, а потом је дванаест година (од 1984. до 1996.) и сам био на челу те куће. Режирао је више од стотину представа, углавном по делима домаћих писаца - Александра Поповића и Душана Ковачевића, Бране Црнчевића, Боре Ћосића, Борислава Пекића, Зорице Јевремовић. Радио је и светске савремене и класичне писце, од Чехова, Молијера, Шилера, Жарија, до Булгакова, Хавела, Брехта, Мрожека. Oн је, поред Зорана Радмиловића, био најзаслужнији што је прво драмско дело историјског модернизма „Краљ Иби” код нас у Атељеу 212 живело деценијама у свом раскошном сјају. Љубомир Муци Драшкић потписује и режије представа у позориштима у Сомбору, Новом Саду, Мостару и Базелу. Добитник је многобројних награда међу којима су Стеријина, Награда „Бојан Ступица” и Златни ловоров вијенац на сарајевском МЕСС-у. Био је редовни професор позоришне режије на београдском Факултету драмских уметности, од 1966. године.

Са супругом из првог брака, глумицом Мајом Чучковић, имао је ћерку Иву Драшкић Вићановић. Касније се поново оженио, глумицом Светланом Бојковић. Њему у част установљена је 2005. године награда за режију „Љубомир Муци Драшкић” коју додељују Атеље 212 и Скупштина града Београдa.