Стеван Баја Гардиновачки (Београд, Краљевина Југославија , 20. новембар 1936. - Нови Сад, Србија 28. јун 2011,) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Рођен је 20. новембра 1936. године у Београду, а преминуо је 28. јуна 2011. године у Новом Саду после краће болести. Глумио је у великом броју позоришних представа, играо је у великом броју филмова, радио и тв драма и серија. Био је члан ансамбла Народног позоришта, Суботица (1961-1965), затим Народног позоришта „Тоша Јовановић“, Зрењанин (1965-1969), када прелази у Српско народно позориште у Новом Саду, где остаје до пензионисања. Био је првак драме у овом позоришту, а једно време и директор драме. Био је члан Удружења драмских уметника Србије. Био је у браку је са глумицом Мирјаном Гардиновачки. На 18. Фестивалу филмског сценарија, у Врњачкој Бањи, 13.-17.08.1994. године (организатор Културни центар), специјалну награду града домаћина добио је глумац Стеван Баја Гардиновачки за улогу у филму Највише на свету целом, за који је сценарио написао Синиша Ковачевић (добитник треће награде за сценарио), а редитељ тог филма је Карољ Вичек.
Неке од улога у позоришту: Клешц, Максим Горки: „На дну“; Алекса, Јован Стерија Поповић: „Лажа и паралажа“; Јован, Јован Стерија Поповић: „Покондирена тиква“; Жутилов, Јован Стерија Поповић: „Родољупци“; Глостер, Вилијам Шекспир: „Краљ Лир“; жупник, Ф. Диренмат: „Посета старе даме“; Серебрјаков, Антон Павлович Чехов: „Ујка Вања“; Жан, А. Стринберг: „Госпођица Јулија“; милиционар Вуле, Душан Ковачевић: „Клаустрофобична комедија“; Младен Ђаковић и Спасоје, Бранислав Нушић: „Покојник“; Момчило Јабучило, Александар Поповић: „Бела кафа“; Борко Грацин, Александар Поповић: „Мрешћење шарана“; Јанез, Синиша Ковачевић: „Јанез“; Ескало, стари властелин, Вилијам Шекспир: „Мера за меру“; др Паул Алтман, адвокат, Мирослав Крлежа: „Господа Глембајеви“; маршал Петар Текелија, Петар Грујичић: „Текелија“; управник позоришта, Луиђи Пирандело: „Шест лица траже писца“ и друге. Награде и признања: Стеријина награда за глумачко остварење 1991. године, више награда на Сусретима војвођанских позоришта, више награда Удружења драмских уметника Србије, Октобарска награда Новог Сада 1988. године, Златна арена на Филмском фестивалу у Пули за епизодну улогу у филму Стићи пре свитања 1978. године, Гран при „Ћеле кула“ и Награда публике на Филмским сусретима у Нишу 1994. године, Златни римски новчић за афирмацију и допринос југословенском филму на Фестивалу у Врњачкој Бањи 1994. године.
Филмографија: 1973. Самртно пролеће, 1978. Госпођа министарка (Јова Поп Арсин), 1978. Момци из Црвене дуге, 1978. Стићи пре свитања (Мија „Мечкар“), 1978. Размишљанка - измишљанка (ТВ серија), 1978. Код Камиле, 1979. Махагони, 1979. Књига другова, 1979. Пупинове звезде, 1979. Тренуци слабости, 1980. Велика потрага, 1980. Дуд, 1980. Било, па прошло, 1981. Широко је лишће (Гаврило), 1981. База на Дунаву (Георг Стокер), 1981. Ми смо смешна породица (ТВ серија), 1981. Балада о Синиши и мангупу, 1982. Залазак сунца, 1982. Странствовање, 1983. Мртви се не враћају (мини-серија), 1983. Снохватице (газда Штер), 1983. Развојни пут Боре Шнајдера (Спира Клонфер), 1983. Јесен Ђуке Дражетића, 1985. Живот је леп (Месар), 1985. Једна половина дана (Васа), 1986. Најлепши дани у животу Ивана Кисека (Кос), 1986. Херој улице (Јовић), 1986. Од злата јабука (Одборник), 1987. Човек у сребрној јакни (ТВ серија), 1987. Последње лето детињства, 1988. Дечји бич (Отац), 1988. Попут листа, 1988. Балкан експрес 2 (Капетан Шилер), 1988. Заборављени (Ловац), 1989. Најбољи (Заставник Степо), 1989. Балкан експрес 2 (ТВ серија, Капетан Шилер), 1989. Специјална редакција (ТВ серија, Паја), 1989. Дивљи светац (Макарије), 1990. Специјална редакција (Паја), 1990. Заборављени (ТВ серија, Ловац), 1990. Сумњиво лице (Миладин), 1991. Мала шала (Алекса), 1994. Највише на свету целом (Милош Муцула), 1997. Горе-Доле (ТВ серија, Поверилац), 1997. Покондирена тиква (Митар), 1998. Зла жена (сват), 1998. Џандрљиви муж (дедин друг), 2004. Да није љубави, не би свита било (Тима), 2007. Мера за меру (Ескало), 2008. Бела лађа (Трифун Калоперовић), 2008. Заборављени умови Србије (Свештеник), 2010. Сва та равница (Славен) и 2010. Приђи ближе (Деда Сава).
