Северин М. Франић (Мурска Собота, Словенија, ФНРЈ, 28. јануар 1952. - Београд, Србија, 8. април 2014.) био је српски и југословенски филмолог, критичар, уредник, издавач, телевизијски аутор и књижевник. Између осталог, оснивач је и уредник најважнијег и најдуговечнијег филмолошког часописа у Срба, YU филм данас. Основну и Средњу школу завршио је у Сарајеву, где је започео студије, прво на Катедри за Општу књижевност и филозофију, а годину дана касније и на Катедри за Општу књижевност, театрологију и библиотекарство. Након шеснаест година (1960-1976) боравка у граду на Миљацки, крајем 1976. године прелази у Београд, где је живео и радио до средине 2011. године, када се пресељава у Ниш. Још за време студија, у Сарајеву, 1972, као филмски и позоришни критичар почео је да сарађује у књижевним и филмским часописима и ревијама да би, преласком у Београд, проширио сарадњу и на београдске часописе и ревије, пишући једно време и за III програм Радио-Београда, од којих су најзначајнији: Наши дани, Лица, Живот, Израз, Одјек, Синеаст, Младост, Идеје, Омладинске новине, Филмограф, Филмска култура, Рад, Књижевност, Савременик, Политика свет, Дуга, Филаж... Ово је фотографија Северина М. Франића, снимљена 17.8.1992. године, док даје интервју, на 16. ФФС, која до сада није била на нету, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје архиве.
Покренуо је 1988. године часопис за питања југословенске кинематографије и филма, YU филм данас, чији је главни и одговорни уредник био до краја своје професионалне каријере. У непрекинутом континуитету до 2013. је објављено 105 бројева, као и један ванредни, укупног обима преко 24.000 штампаних страница. Од августа 1993. до децембра 1997. године, Франић је радио као Уредник филмског и играног (серијског) програма Српске радио-телевизије у Републици Српској. Аутор је преко сто емисија у оквиру циклуса Југословенска филмска комедија, Време игре, који је, под уредништвом Трифу Доруа у периоду од 1996.-1998. године емитован на Каналу „Плус“ ТВ Нови Сад. Почетком фебруара 2014. године, након 26 година, колико излази YU филм данас, покренуо је интернет-издање не само часописа коме је и даље био на челу, него и YU филму данас сродних публикација; реч је о нишком филмском часопису Филаж те Програму Музеја југословенске кинотеке из Београда, остварујући једну од оних идеја која је временом сазревала да би управо данас била и реализована. Отац је глумице Ане Франић.
Библиографија - Ауторске књиге: Њих сам читао (хрестоматија) 1989, Душогупка (поезија) 1993, Магијски вртлог светлости и сенке/Југословенска филмска мисао 1925-1995 (антологија) 1996, Разговори (поезија) 1997, Наоко узгред (разговори и фељтони) 2000, Свођење рачуна/Југословенска филмска мисао 1896-1996 (антологија) 2002, Коначна верзија (поезија) 2002, Оверавање (филмски дневник), 2003, Натраг у снове (снови), 2003, Између пса и вука (дневник), 2003, Provincia deserta (филмски записи) 2006, Пенелопин шал (поезија) 2007, Трчање у месту (дневничка проза), 2007, Тек када одрасту, дечаци схвате да су узалуд плакали (монографија посвећена двадесетогодишњици часописа YU филм данас 1988-2008), 2008. и На крају једног, можда нови почетак (текстови), 2012.
Као приређивач: Алекса Шантић, На мртвој стражи (изабрани стихови), 2003, Завештање: Знаменити Срби о... (одабрани цитати), 2003, Велимир Стојановић, Осуђени на слободу (књига филмских и ТВ критика), 2003, Огледало/Југословенски филмски сценарио 1988-2003 (хрестоматија), 2004, Поглед са тврђаве (Нишки филмски критичарски круг), 2009, Азбучник Александра Петровића, 2011, Душан Стојановић, Магија филма, 2011. и Никола Стојановић, Целулоидни свемир, 2012 (делимично приређивање).
