У четвртак 5. јула у 19:00 о личности и делу Владете Вуквића говориће проф. Милош Петровић
Владета Вуковић (Врњачка Бања, 16. фебруар 1928 — Врњачка Бања, 20. јули 2003) је био српски песник, књижевни историчар и критичар и редовни професор Универзитета у Приштини.
Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а онда га отац Милан, врњачки хотелијер, уписује у гимназију „Краљ Александар“ у Београду, где завршава два разреда до почетка Другог светског рата, потом школовање наставља у Бањи и матурира 1947. године.
Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду 1953. године. Једно време ради као средњошколски професор у врњачкој Гимназији, потом као предавач на Вишој педагошкој школи у Приштини (1959) и професор на Филозофском факултету у Приштини од његовог оснивања 1960. године.
Докторску дисертацију „Књижевно дело Милутина Бојића“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Две године провео је као лектор на Универзитету у Дижону (Француска).
Био је редовни члан Академије наука и уметности Косова, једно време и њен генерални секретар, дугогодишњи члан уређивачког одбора Издавачке делатности „Јединства“ и часописа „Стремљења“, а у раздобљу 1983 – 1987. и главни и одговорни уредник „Стремљења“. Био је члан редакција и часописа „Октобар“ у Краљеву, „Замка културе“ у Врњачкој Бањи, и „Багдале“ у Крушевцу.
Поезију је почео да објављује од 1946. године (лист „Омладина“), а књижевну критку као студент од 1949. године (часопис „Зора“).
Приштину је напустио 4. септембра 1999. године, под претњом, пошто је месец дана провео у свом похараном и разваљеном стану.
