Поозивамо вас да посетите изложбу слика Биљане Марковић Крагуљац

"Фрагменти и сећања"

Изложба ће бити постављена у четвртак 18. фебруар 2021. год. у галерији на спрату Библиотеке

Православна црква и њени верници 26. фебруара обележавају Светог Симеона Мироточивог, чије је световно име, пре него што се замонашио било Стефан Немања.

Стефан Немања био је оснивач династије Немањића, која је владала српским земљама више од два века. Био је чувар државе, вере и народа.

Тим поводом, библиотека „Др Душан Радић“ расписује ликовно-литерарни конкурс и позива старије основце (од 5. до 8. разреда) и средњошкоце свих разреда да пишу и цртају на тему:

Стазом искушења Стефана Немање

Опширније...

Врњачка библиотека наставља са представљањем класичних дела девете уметности. Након успешне и запажене изложбе посвећене јубилеју пола века од прве појаве Алана Форда на овим просторима, на реду је изложба посвећена култном француском стрипу „Изногуд“. Наредне године је тачно шест деценија од када се овај стрип по први пут појавио у Француској. Наизглед једноставна прича о злом и препреденом везиру који по сваку цену жели да свргне свог добродушног калифа је брзо нашла пут до публике и до данас је изашло тачно 30 албума.

Лик Изногуда је креирао легентарни Рене Гошини, човек који је осмислио и Астерикса, Таличног Тома и Умпах Паха. Цртао га је Жан Табери, који је након Гошинијеве смрти комплетно преузео серијал. Изногуд је брзо освојио и читаоце на овим просторима и нашао се у великом броју стрип ревија. Управо ова изложба показује многе од њих  и тако чини малу историју бивствовања наопаког, али симаптичног претендента на место калифа на овим просторима. Аутор изложбе је Мирослав Сташић.

У марту се навршило десет година од смрти Момчила Моме Капора, писца и сликара, или сликара и писца, али свакако јединственог шармера и једног од последњих београдских боема. Епидемија нас је успорила али не и спречила да приредимо изложбу Моми у част.

Од понедељка, 21. децембра у салону Библиотеке можете погледати изложбу Моминих књижевних дела, духовите изводе из његових интервјуа, везене цегере инспирисане Моминим цртежима Мома за понети, маркице које су га уврстиле у Знамените српске личности...

"Капор је одвајкада позирао сам себи - после му је било лако да се нацрта у многим причама и романима, где фигурира час као амбициозни провинцијалац, час као фолирант..."

Момо Капор, вечити дечак, чак и са седом косом, који је попут Петра Пана одбијао да одрасте, писао је о јунацима свог доба. Кроз његова дела провејава аутопортрет уметника и у младости и у старости.

Критика га није волела, било је то обострано, ни Мома није ценио критичаре, једино је искрено уважавао читаоце и библиотекарке!

Зато изложбу потписује Мирјана Ђурашевић.

Добро дошли!