Од 9. до 23. септембра у холу врњачке библиотеке бићете у прилици да погледате изложбу „Наш поп Крано – Патријарх Српски Герман“ ауторâ Марије Аћимовић и Милана Ђорића.

Изложба ће бити свечано отворена у четвртак 12. септембра у 19 часова.

"Давне 1931. године у Врњачку Бању долази млади свештеник Хранислав Ђорић и на управу добија парохију у Новом Селу. Након седам година Хранислав одлази...

Најпре постаје Епископ Герман, а касније Патријарх Српски Герман. Седам година је било довољно да и дан-данас у Новом Селу, а и у Бањи, не само код старијих суграђана већ и код младих, чујете - Наш поп Крано."

Улаз је слободан.

Добро нам дошли!

У суботу 7. септембра 2019. године, са почеком у 19 часова у просторији Народне библиотеке „Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи биће представљена монографија „ПРЕСТОНИ КРАГУЈЕВАЦ“ аутора Др Радомира Ј. Поповића – Историјски институт у Београду, Др Александре Вулетић – Историјски институт у Београду и МА Предрага Илића – Историјски архив Шумадије у Крагујевцу.

Непосредан повод за настанак ове књиге је обележавање два века од проглашења Крагујевца за престоницу Србије. Раздобље у којем је Крагујевац био административни и политички центар (1818-1841) било је од великог значаја за државни развој Србије, јер су у њему постављени темељи већине модерних институција из области државне управе, културе и просвете. Улога Крагујевца као престонице Србије пресудно је утицала на будућу историју овог града.

У петак 6. септембра са почетком у 19 часова у салону врњачке библиотеке др Радосав Пушић одржаће предвање на тему ТЕЛО КАО ИСХОДИШТЕ КИНЕСКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ.

Радосав Пушић дипломирао је 1985. године на Групи за филозофију на Филозофском факултету у Београду. Студијске 1985/86 године специјализирао је кинески језик на Беинђиншком језичком институту (данас Факултат за кинески језик и културу), НР Кина. У периоду од 1986. до 1988. године специјализирао старокинеску философију на Нанђиншком универзитету, НР Кина. Студијске 1992/93. године обавио је специјалистичко истраживање вишег ранга из области старокинеске философије на Нанђиншком универзитету, НР Кина. Академски степен магистра филозофских наука стекао је марта 1999. године, на Групи за филозофију Филозофског факултета у Београду. Октобра 2001. године одбранио је докторски рад на тему Философске основе чан будизма и његов утицај на кинеску уметност и постао доктор филозофских наука. У оквиру постдокторских студија, као гостујући истраживач, у периоду од јуна до августа 2003. године боравио је на Нанђиншком и Фудан универзитету (Нанђинг и Шангхај), НР Кина.

Августа 2006. године изабран је за директора Института Конфуције у Београду. Од октобра 2006. до децембра 2009. био је управник Катедре за оријенталистику Филолошког факултета у Београду. Октобра 2006. изабран је за председника Комисије за докторске студије на Филолошком факултету у Београду, а марта 2007. именован је за координатора Универзитета у Београду у међународној сарадњи са НР Кином.

Бави се научним радом и превођењем књижевних и научних текстова.

У суботу 31. августа са почетком у 19 часова у салону врњачке библиотеке биће представљена монографија МОКРАЊЧЕВИ КОДОВИ У ХОРСКИМ РУКОВЕТИМА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА Врњчанина проф. др Саше Божидаревића.

О монографији говоре рецензенти: музиколог др Соња Маринковић, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду, теоретичар музике и хорски диригент др Милоје Николић, редовни професор Факултета музичке уметности у Београду као и аутор.

Саша Божидаревић је теоретичар музике и редовни професор Факултета уметности у Приштини са привременим седиштем у Звечану – Косовској Митровици. Рођен је 1967. године у Врњачкој Бањи. Дипломирао је на Факултету уметности у Приштини, магистрирао и докторирао на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Учествовао је на многобројним научним скуповима у земљи и иностранству и одржао низ предавања из области вокалне музике. Примарно поље његовог истраживања је српска хорска музика генерисана и инспирисана фолклором. Објавио је око 20 радова у стручним часописима и зборницима радова од националног и међународног значаја, као и две монографије из области вокалне музике: Фолкорни цитат у српској соло песми од њеног настанка до почетка Другог светског рата и  Мокрањчеви кодови у хорским руковетима друге половине 20. века.