У понедељак 21. јуна у Галерији врњачке библиотеке биће постављена изложба акварела Митра Петковића.
Акварели Митра Петковића одишу свежином и радошћу. Разиграна светлост нас обузима и силовито привлачи неким питомим екстеријерима и портретима. Шарм његових радова јесте у томе што они немају амбиције монументалности, већ разоружавају својом скромношћу. Лепота је у ваздуху, у хватању атмосфере. Лепота је у искрености и једноставности. Инспирацију налази у највећим српским манастирима, као и у људима који су подједнаки стожери и борци српског Православља, али и у свакодневници и природи која га окружује. Мотиви које Митар слика често су повезани и са Врњачком Бањом. Боје које преовлађују у његовим радовима производе спокој и свест о складу, у ономе ко их посматра. Зелена, плава, жута, окер ... све то прошарано белим површинама, заједно чини јединствену целину која опушта и одмара.Акварел, сликарска техника која чини се, има најмање претензиозног у себи, једна је од најстаријих врста сликања. Сама реч акварел изведена је из речи аqуа, дакле у буквалном преводу – водена боја. Ова техника позната је још у старом Египту, где се сликало на папирусу и у Кини где се радило на папиру и свили. Познат је и у старом Јапану, Индији и Персији, старој Грчкој и Риму. Екстензивна употреба водених боја почиње са ренесансом, када је немачки ренесансни уметник Албрехт Дирер прославио њихову употребу у својим радовима. Још нека од имена која су прославила акварел јесу Теодор Жерико, Ежен Делакроа, Пјер Огист Реноар, Пол Сезан ... Акварел можда никада није успео да се наметне као доминантна сликарска техника, али у томе и јесте његова суштина. Он са своје помало маргиналне позиције посматра свет и ненаметљиво наставља да плени својом светлосном играријом.

Опширније...