Најава догађаја

Од 15. априла, у нашој Библиотеци моћи ћете да посетите изложбу „Ал' што певах неће пропанути“, која је уприличена поводом двеста година од рођења једног од најистакнутијих српских романтичара – Бранка Радичевића.

Бранко се родио у чиновничкој породици, 28. марта 1824. године, у Броду на Сави. Рођен уочи Светог Алексија, добија име Алексије (грч. Alexios – заштита) које ће касније превести на српски и променити у Бранко. По завршеном основном образовању, Бранко уписује гимназију у Сремским Карловцима с којима остаје повезан целог живота. Млади Бранко бива очаран Карловцима и Стражиловом, те не чуди што ова места постају његова инспирација и чест мотив у његовом поетском изразу. Бранко је имао изражен осећај за ритам, песме су му веома мелодичне, стога и не чуди то што су многе компоноване. Стана Ђурић Клајн за његове стихове каже да су „пуни музике са правилним и тачним ритмом који управо наводе на певање“. Неке од најпознатијих су „Певам дању, певам ноћу“, „Укор“ и „Клетва“.

Изложба ће обухватити поједине Бранкове збирке, антологије, Минин споменар у ком се налази Бранкова песма, али и дела оних који су писали о Бранку и којима је он био инспирација.

У петак 12. априла у салону библиотеке представићемо вам хрестоматију под насловом НАДЗЕМЉЕ ОНОСТРАНОГ - нова српска фантастика, коју је приреди проф. др Сава Дамјанов. О књизи ће говорити приређивач.

Одредница постмодерна као централна у структури (и садржају!) ове хрестоматије не представља неутралан појам, пошто у српској култури њен развој има своју историју дугу барем 50-ак година. Истовремено са њом су на нашој књижевној сцени били присутни и неки традиционалнији токови, који су до изражаја највише дошли у последњој деценији ХХ века. Зато се може рећи да је постмодерна српска проза своје златно доба имала током осамдесетих и на самом почетку деведесетих година, што се може видети и из избора који сам понудио читаоцима... Уосталом, овај избор заснован је на мојој „Антологији постмодерне српске фантастике“ (1994) и њеним потоњим, унеколико проширеним и измењеним издањима, при чему је „Надземље оностраног“ фокусирано и на ауторе који су се профилисали почетком новог миленијума (тј. од 2000. до данас).

Сава Дамјанов

Сава Дамјанов српски је књижевник, историчар књижевности и професор емеритус на Универзитету у Новом Саду. Писао је прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његов уметнички, научни и педагошки рад обележава превредновање и реинтерпретација српског књижевног наслеђа.

Добро дошли.

Позивамо вас да посетите изложбу ученика Основне школе „Попински борци“ под називом „Деца цртају стрип“, која се налази у Галерији врњачке библиотеке.

Свечано отварање заказано је за петак 5. април у 17 часова.

Изложбу је приредио професор Владимир Иванчевић, а експонати су стрип-радови његових ученика.

Поставку можете посетити до 15. априла радним данима од 7 до 19, а суботом од 8 до 15 часова.

Улаз је слободан!

„Збогом лијепи и страшни животe“ написао је тачно пре четрдесет година Бранко Ћопић.

Писао је Ћопић за све узрасте. Од Јежеве кућице, Орлова што рано лете, Николетине Бурсаћа, преко Пролома, Осме офанзиве, до Баште сљезове боје, Василисе и монаха... ОН је наша лектира која нас прати кроз цело школовање. Где се крије срећа, какве су то магареће године, да ли је живот сурова школа и какве је боје сљез, и много тога још научио нас је Бранко.

„Писање за дјецу за мене је најљепши посао, најпријатнија забава и најбољи одмор. Кад завршим једну књигу за дјецу, ја се осјећам тако весео и расположен као да се враћам с неке велике мајске свечаности“.

Овом изложбом се сећамо свега лепог што је написао за децу и о деци.

Кроз дело Бранка Ћопића за одрасле провешћемо вас неком другом приликом. До тада:

„Кондуктер виче силази, ово је последња станица. Даље се ићи не може, даље је државна граница“.

Изложбу приредиле Мирјана Ђурашевић и Тања Спасић

У складу са традицијом установе, Народна библиотека „Др Душан Радић“ обележиће Светски дан поезије.

Наш гост, у четвртак 21. марта са почетком у 18 часова, биће Васа Павковић, један од најзначајнијих савремених српских књижевника, који већ неколико деценија својим радом врхуни српску поезију, прозу и критичарску мисао.

Улаз је бесплатан.

Добро дошли!