Данас имамо антистрес бојанке за одрасле (углавном их обожава женска популација), а некада су наше маме, баке, нане, стрине, ујне и остала женска родбина користиле сваки слободан тренутак за ручни рад. Када је средином прошлог века у моду ушао чувени Вилеров гоблен у њега су се заљубиле и домаћице, службенице, раднице, учитељице,... углавном градске госпође. Сеоске жене су још увек труковале куварице и везле столњаке и постељину пуним везом. Оне су увек биле практичније, није се имало времена за хобије. Тек касније су се окушале у гобленима, углавном штампаним. Били су мање захтевни, за њихов рад је требало мање времена. Гоблен је постао културолошки феномен, хоби и уметност,

Погледајте зидове у свом дому, можда их красе њихових руку дела.

Негде у исто време појавили су се у новинарницама и љубавни викенд романи. Свешчице од неких педесетак страна, на лошем папиру, штампани у 2 ступца. Заводљивих корица. Тако је Југословенка, изједначена у правима и обавезама са Југословенима, добила и штиво за разоноду. Ако нађе времена између обавеза на државном послу, куће, деце, ручног рада. Зато су се ти романи читали у превозу, у чекаоницама, о празницима и врло често на радном месту. У фиоци радног стола између вирмана, отпремница, фактура и остале озбиљне документације крио се и љубић, херц роман. И ишао је из руке у руку из фиоке у фиоку. То је био њихов излазак на друштвене мреже.

Зато вас позивамо да посетите нашу изложбу и уживате, као што смо ми уживали припремајући је.

Добро дошли!