У среду 10. октобра са почетком у 19 часова, у салону врњачке библиотеке биће одржано књижевно вече поводом промовисања књиге "Хлеб и дивље јагоде" (Pan to noichigo) ауторке Кајоко Јамасаки.
Осим ауторке о овој књизи али и о неким њеним претходним делима говориће Миленија Радојковић из удружења "Здраво да сте".
Књига "Хлеб и дивље јагоде" топлим људским гласовима говори о рату, кроз приче о храни. Кајоко Јамасаки је забележила разговоре са пријатељима који су преживели рат у избеглиштву, током грађанског рата (1991-1999) у бившој Југославији. Саговорници су из различитих крајева: Хрватска; Босна и Херцеговина; Косово и Метохија.
Најстарија саговорница је Радмила (1927), која говори о свирепом животу у нацистичком логору у Матхаузену. Академик Гојко Суботић и социолог Сека Митровић се присећају избеглиштва које су доживели као мала деца. Међу најмлађим саговорницима је Драгана Горета (1979), која се сећа избеглиштва у Лозници, док млади писац, Берислав Благојевић (1979) бележи своје детињство у ратном Босанском Броду.
На ауторкину молбу „Испричај ми нешто о рату, кроз храну“, саговорници су приповедали о свом ратном искуству, аутентичним и искреним, често поетичним гласом. Нека сведочења су личила на романе, некад је разговор трајао дуго.
Гордана Богићевић, која је два пута доживела избеглиштво (из Петриње у Београд; Из Београда у Пећ) приповедала је девет часова. Неки разговори, случајни и кратки, били су налик на лирске песме. При крају књиге су приказани рецепти јела: гулаш, пуњена паприка, пасуљ, купус салата, ванилице итд.
Књига "Хлеб и дивље јагоде" је наишла на одличан пријем у Јапану. Доживела је већ треће издање: објављени су позитивни прикази у водећим дневним листовима (Јомиури шимбун, Асахи шимбун итд).
Проф. др Кајоко Јамасаки рођена је 1956. године у граду Каназава у Јапану. Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета, а докторирала на Филолошком факултету у Београду. Од 1981. године живи и ради у Београду. Редовни је професор на Филолошком факултету у Београду на департману за Јапански језик и књижевност.
Осим тога, Кајоко је као песникиња објавила 11 збирки песама и неколико збирки есеја. Аутор је многобројних студија и чланака. Међу њеним преводима са српског на јапански нашла су се дела Десанке Максимовић, Лазе Костића и Данила Киша.
Добитник је Награде за иностране преводиоце за 1995/96 годину Српског ПЕН центра, Повеље за изузетан допринос превођењу српске књижевности (УКПС, 2011), Повеље Морава за поезију (УКС, 2011), Прстена пријатељства (Ружа Липолиста, 2012), Књижевне награде Јомиури (Јомиури шимбун, 2015), Награде "Милица Стојадиновић Српкиња" (Завод за културу Војводине, 2015)...
Очекујемо вас,
добро нам дошли!
