Један од наших најугледнијих савремених прозаиста, Милисав Савић, објавио је занимљиву и раскошну монографију "Долина српских краљева" која ће у нашој библиотеци бити представљена у петак, 28. септембра у 1900.
У пролеће 2013. Савић се отиснуо на путовање Ибарском и Рашком долином, посетивши све манастире, градове и цркве из немањићког периода, као и оне саграђене у време обнове Пећке патријаршије. На његовом ходочашћу, које је трајало око два месеца, нашли су се не само познати манастири Жича, Студеница, Градац, Ђурђеви ступови, Петрова црква, Сопоћани и Бањска, до којих се релативно лако стиже, него и мање познати црквени споменици, међу којима има и својеврсних уметничких бисера: Црква Свете Петке у Трнави, Црква Св. Димитрија у Јаначком пољу, Црква Св. Петра и Павла у Тутину... Још теже је било да се стигне до цркава у селима Живалићи, Дојиновићи, Бинићи, Црепуља код Зубиног Потока, или да се попне до старих градова као што су Јелеч, Рас, Градина код Постења. Савић је не само испричао историју ових здања, већ их је и све сам фотографисао.
Градитељство и сликарство старог рашког краја, срца некадашње немањићке државе, представљени су у овој књизи с тачке гледишта једног писца, што доприноси њеном значају и занимљивости - каже др Гојко Тешић, књижевни историчар. - Ова путописно-романескна књига, с аутобиографским детаљима, право ремек-дело српске књижевности, а самим тим и уметности и културе, проткано иконографском грађом - бисером своје врсте, говори о скривеном благу које је у много чему остало на маргини. Писац овом књигом подсећа, опомиње, позива на самосвест и одговорност према драгуљима српске традиције који су и у светским размерама вредност. Да ли допустити да то све пропада - а Милисав Савић се с ралогом плаши тог нехата, немара, неодговорности - дакле свега онога што је до сада било на делу и учинило своје недело великог заборава. Изузетна књига која на најлепши начин отвара сасвим непознати, или боље рећи заборављени уметнички духовни простор који се мора спасти бар на овај начин.
