Анаксагора Игисивулов (или Евлулов), био је из Клазомене, града на јонској обали Мале Азије, данас касабе Килизнам, на око 30 километара западно од Измира. Лаертије каже да је он „први ум надредио твари, овако започињући свој спис написан пријатним и високим стилом:

Све ствари беху заједно, а онда их је ум дошавши распоредио,

по чему би прозван Ум, а Тимон у Ругалицама о њему каже овако:

И Анаксагора, каже, ту негде борави, херој силни Ум, јер њему је ум, пробудивши се изненада све ствари, претходно помешане, утегао заједно.

Но Анаксагора је остао запамћен и још по нечему. Премда је говорио да му је небо отаџбина, био је, први међу философима оптужен за безбожништво. Јелини су то звали асевиа, што дословно преведено значи: не одавати почаст, или не указивати поштовање боговима. Највероватније због тога што је тврдио да је сунце гомила ужаренога метала, да на месецу има стаништâ и раселинâ, а да је читаво небо сложено од каменова. Запрећена казна за то била је смрт.

Спасао га је пријатељ Перикле. Појавио се на суду као његов бранилац – да судије убеди у невиност свога пријатеља. Дошао је и питао их да ли можда имају њега, Перикла, да осуде за нешто у животу. Кад су казали да немају ни за шта, он рече: „Па и ја сам ученик његов, немојте, дакле, повевши се за клеветама погубити тога човека, него мени поверовавши, пустите га“. И пустили су га, неки кажу уз глобу.

Периклу, иако је у то време био на врхунцу политичке моћи и утицаја, није ни на крај памети било да наложи судијама да Анаксагору ослободе оптужнице, како се данас ради у савременим демократским државама, додуше не јавно. Савремена демократија је много ефикаснија. Једина мана јој је што је то демократија још само по имену. У суштини, можда више демократије има у већ поменутој касаби Килизнам.

Дејан Ј. Лучић