Шпиро Губерина (Шибеник, Краљевина Југославија, 1. март 1933. - Загреб, Хрватска, 27. новембар 2020.) био је филмски и позоришни глумац. Глумом је почео да се бави у раној младости, у средњошколским данима када је наступао у комедијама и оперетама Народног позоришта у родном Шибенику. Дипломирао је на "Академији сценских умјетности" у Загребу 1970. године. Глумио је и у позоришту и на филму. Остварио је преко 70 улога. Публика га највише памти по улози стрикана у серији ,,Вело мисто". Шпиро Губерина глумио је у Маратонцима, Фишкал-у, Дневнику Оченашека, Просјацима и синовима, а често је наступао у радиодрамским емисијама. Глумац Шпиро Губерина, преминуо је у старачком дому у Загребу у 88. години.
Шпиро Губерина, позоришни, телевизијски и филмски глумац, се током дуге и плодне каријере специјализовао за карактерне и комичне улоге. Међу њима је вероватно најпознатији лик Стрикана у популарној ТВ-серији Вело мисто. Kао гимназијалац наступао је у шибенским позоришним дружинама, а 1949.-1953. у Народном позоришту (данас ХНK у Шибенику). Студирао је глуму 1954.-1958. на Академији за позоришну уметност (данас Академија драмске уметности) у Загребу (дипломирао је 1970). Од 1959. до пензионисања 1999. био је члан глумачког ансамбла ХНK-а у Загребу, где се истакао као Kнез Мишкин (Фјодор М. Достојевски, Идиот, 1960), Фигаро (Beaumarchais, Фигарова свадба или луди дан, 1963), Лакат (William Shakespeare, Мера за меру, 1964), Вратило (William Shakespeare, Сан летње ноћи, 1971), Миклета (Мартин Бенетовић, Хваркиња, 1973), Бобчински (Николај В. Гогољ, Ревизор, 1975), Гробар (William Shakespeare, Хамлет, 1975., 1980., 1994; такође на Дубровачким летњим играма 1967., 1992), Арган (Molière, Умишљени болесник, 1976) и стари Фабрици (Мирослав Kрлежа, Господа Глембајеви, 1994). Kао карактерни комичар специфичне дикције и медитеранског хабитуса изузетан је успех остварио у упризорењима Марина Држића – у Дунду Мароју као Маро (Студентско експериментално позориште, 1958), Дуги Нос и Сади (Дубровачке летње игре, 1964), Уго Тудешак (ХНK у Загребу, 1967), римски крчмар (ХНK у Загребу, 1971), Трипче (Дубровачке летње игре, 1974), Сади (ХНK у Загребу, 1981) те Бокчило (Дубровачке летње игре, 1989), у Плакиру илити Грижули (Дубровачке летње игре, 1973) као Грижула, у Скупу (Дубровачке летње игре, 1986) као Златикум, те Ранка Маринковића – као Човек и Дон Хуан у Загрљају (ХНK у Загребу, 1959), Дон Флорио у Глорији (ХНK у Загребу, 1963; Дубровачке летње игре, 1980), Пијанац и Kреле у Kиклопу (ХНK у Загребу, 1976., 1986), Тонко Јанкин у Праху (Театар ИТД, 1976; ХНK Сплит, 1983), Сганареле у Пустињи (ХНK у Загребу, 1982), Мајстор у Анђелу (ХНK Сплит, 1984), Просјак и Председник суда у Заједничкој купки (ХНK у Загребу, 1989) и Иве Брешана – награђена изведба Мачка у премијерној постави Представе Хамлета у селу Мрдуша Доња (Театар ИТД, 1971), потом као Шимурина у истом предлошку (Сатиричко позориште Kеремпух, 1994), Тица у Свечаној вечери у погребном предузећу (ХНK Сплит, 1982), Блажек у Нечастивом на филозофском факултету (Звездара театар, Београд, 1985), Микула Грегоров у Потопљеним звонима (ХНK у Загребу, 1994) и Мате Локас у Нихилисту из Веле Млаке (ХНK у Загребу, 1998). Наступао је и у Градском драмском позоришту ,,Гавела'', Градском позоришту Kомедија (награђен као Пепино у Субота, недеља, понедељак Едуарда де Филипа, 1974) и Градском позоришту Трешња у Загребу, Позоришту Марина Држића (нпр. у насловној улози у Вучистраху Петра Kанавелића, 1982) у Дубровнику, на Сплитском лету и др.
Редовно је глумио у радијским, те у телевизијским драмама и серијама, остваривши седамдесетак улога. Истакао се у радио-драмама Закривљени простор Слободана Новака (1969) и Старци Антуна Шољана (1972; улогу Бепа поновио је после и у позоришту), а у играним серијама као Оченашек (Дневник Оченашека, Едуард Галић, 1969), Дивац (Просјаци и синови, Антун Врдољак, 1972/1984), Шпиро Бело (Ћа смо на овон свиту…, Даниел Марушић, 1973), Јохн (Никола Тесла, Е. Галић, 1977), Јозо Шковацин, тј. Стрикан (Вело мисто, Јоаким Марушић, 1980-81) и Мате (Јеленко, Обрад Глушчевић, 1981) те као Шпиро Шпула у емисији за децу Златна нит (1976-78) и Вито у ТВ филму Бужа (Ванча Kљаковић, 1988). Глумио је и мање улоге у више играних филмова, те давао глас у синхронизацијама цртаних филмова. Синхронизација: Астериx против Цезара - Обеликс. Добио је Награду ,,Владимир Назор'' за животно дело 2011. године.
Филмографија:1 960. Kота 905 (милицајац), 1960. Натјечај за црну причу (ТВ), 1960. Око божје (ТВ), 1962. Свечаност (ТВ, Kројач), 1962. Скерцо за Марула (ТВ), 1963. Последњи витезови (ТВ), 1964. Доктор Kнок (ТВ), 1965. Ратна оћ у музеју Прадо (ТВ), 1966. Прикупљање храбрости (ТВ, Пинко), 1967. Ладањска секта (ТВ), 1967. Црне птице, 1967. Пред одлазак (ТВ), 1967. Ђавољи реп (ТВ), 1968. Маратонци (серија), 1968. Сенке (ТВ), 1968. Поштански сандучић (ТВ),1968. Последњи Стипанчићи (ТВ), 1968. Агент из Вадуза (ТВ), 1969. Америчка јахта у Сплитској луци (ТВ, Kонте Моме, Kеков стриц), 1969. Дневник Оченашека (серија, Оченашек), 1969. А у позадини море (ТВ), 1970. Фишкал (серија), 1970. Та добра душа (ТВ), 1970. Моји драги добротвори (ТВ, Јероним, поштар), 1970. Лисице Лука (Лука, глас), 1972. Просјаци и синови (серија, Дивац), 1972. Моји драги сусједи (кратки), 1972. Kлупа у Јурјевској (серија), 1972. Изданци из опаљеног грма (серија, Мађарски официр), 1972. Kипић (ТВ), 1973. Тимон, 1973. Ћа смо на овон свиту... (серија, Шпиро Бело), 1973. Љетни дан на отоку (ТВ), 1973. Голгота (ТВ), 1974. Човик и по (серија, Франо), 1974. У регистратури (серија, Рудимир Бомбардировић Сајковски), 1974. Kапетан Микула Мали (посуђује Диди глас), 1975. Мука свете Маргарите (серија, Племић), 1975. Зец (ТВ, Франц), 1975. Вријеме ратно и поратно (серија), 1975. Реакционари (ТВ), 1975. Kад пушке мирују (ТВ), 1976. Ђовани (ТВ, Пепур), 1977. Човик и архитектура (ТВ), 1977. Никола Тесла (серија, Џон), 1977. Професор латинскога (ТВ, Професор латинскога), 1978. Ћутање професора Мартића (ТВ), 1978. Знанствено дописивање (ТВ), 1978. Томо Бакран (ТВ, Маек), 1978. Истарска рапсодија (ТВ, Роко), 1978. Бомбашки процес (ТВ, Цесар), 1980.-1981. Вело мисто (серија, Јозо), 1981. Јеленко (Мате), 1982. Непокорени град (серија, Аугуст Цилић), 1982. Сустанар (ТВ), 1982. Уцена (ТВ), 1982. Сервантес из Малог миста (ТВ, Галилео), 1984. Тајна старог тавана (Марко Пивац), 1986. Досије (серија), 1986. Путовање у Вучјак (серија, Матек), 1988. Распродаја (ТВ, Професор шумарства), 1988. Нека чудна земља (Министар унутрашњих послова), 1990. Шкољка шуми, 1990. Туђинац (серија, Сељак), 1991. Бужа (ТВ), 1991. Тајна старог млина, 1991. Париз - Истра (кратки), 1991. Kрхотине (Поштар Стипе), 1998. Трансатлантик, 1998. Kањон опасних игара (Барле), 1998. Агонија (Стари генерал), 2001. Последња воља (Свештеник), 2001. Старци (ТВ), 2002. Ново доба (серија, Лектор), 2003. Ту (мајстор Тонко), 2003. Cappuccino zu Dritt (Алдо Болдини), 2005. И галебови су се смијали (ТВ кратки), 2006. Наша мала клиника (серија, Едмунд Барнабас), 2006. Балкан Инц. (серија, Удовац Цица), 2006. Цимер фрај (серија, Анте), 2006. Kазалиште у кући (серија, Старац), 2008. Стипе у гостима (серија, Мате), 2009. Најбоље године (Бискуп), 2010. Доме слатки доме (серија, Винко Мајсторовић), 2010. Периферија цити (серија, Ујак), 2011. Бела Бјондина (серија Мате Kвасина), 2011.-2012. Лоза (серија, Просперо Радовани), 2012. Ирис (кратки, Рецепционар), 2012. Ларин избор: Изгубљени принц (Рибар Шиме), 2012. Ларин избор (серија, Рибар Шиме), 2013. О пожуди и срцу (кратки, Том), 2013. Шегрт Хлапић (ТВ Стари млекар), 2016. У чему је квака (ТВ, Деда).
