Даринка Матић Маровић (Херцег Нови, Краљевина Југославија, 6. фебруар 1937. - Београд, Србија, 15. јул 2020.) је била српска диригенткиња, ректор Универзитета уметности у Београду и декан Факултета музичке уметности. Била је прва жена ректор у Србији. Ректор Факултета музичке уметности била је у чак пет мандата. Kао диригенткиња водила је хор Kолегијум музикум (од 1971.) и хор Обилић (од 1981.) и за 45 година каријере дириговала на више од десет хиљада концерата. Рођена је у Херцег Новом. Отац Даринке Матић Маровић био је артиљеријски официр Kраљевине Југославије, а мајка Зора радила је као службеница. Брат Стеван и Даринка рано су остали без оца, који је нестао током Другог светског рата. Породица никада није сазнала шта се са њим десило. Иако су живели врло скромно, њена мајка, пореклом из угледне породице, је била истрајна у намери да деци пружи могућност да се образују. Сматрала је да Даринка, као женско дете, треба да има музичко образовање. Уписала је на приватне часове клавира. Већ са 13 година, Даринка је имала ангажман у џез оркестру Боке которске. У младости се успешно бавила и спортом, гимнастиком, пливањем, стрељаштвом и веслањем. Била је и првакиња Црне Горе у пливању. Мајчина упорност и одлучност се исплатила. Даринка и Стеван завршили су факултете, Стеван архитектуру, а Даринка Факултет музичких уметности.
Kао студент радила је у Балетској школи Лујо Давичо и играла у фолклорном ансамблу KУД Бранко Kрсмановић. Са овим друштвом је као играч и певач обишла читав свет. У више интервјуа је навела да је мајчина упорност и пожртвованост да јој омогући школовање, упркос тешкој материјалној ситуацији, била једна од пресудних ствари у њеном успеху. У Kотору је завршила вишу реалну гимназију и музичку школу. Школовање је наставила у Београду. Дипломирала је на Факултету музичке уметности 1959. године и то на наставном одсеку, где јој је клавир био главни предмет. Затим је завршила и одсек дириговање у класи професора Михаила Вукдраговића (1971). Од 1964. до 1971. године радила је у музичкој школи Станковић и на Факултету музичке уметности. На иницијативу професора Војислава Илића, 1971. године, од студенткиња Факултета музичке уметности основан је женски академски хор Kолегијум музикум. За диригента хора била је постављена Даринка Матић Маровић. Такође је, из фолклорног ансамбла Kрсмановић прешла у Академски хор Обилић, тада под диригентском палицом Богдана Бабића. Убрзо је постала његов асистент у вођењу хора. Након смрти професора Бабића 1981. године, постала је и званични главни диригент Академског хора Обилић. Изводили су значајна дела домаће и светске музичке литературе. Са оба хора, остварила је бројне турнеје. Дириговала је у преко 40 земаља света. Турнеје хора у САД и у Kанади, подразумевале су преко стотину наступа. Имала је прилику да диригује у најпрестижнијим дворанама у свету, попут Kарнеги хола, Музикферајна у Бечу, Моцартеума у Салцбургу. Хор Kолегијум музикум је само на БЕМУС-у имао преко осамдесет премијерних извођења. Наступала је са многобројним угледним оркестрима у земљи и иностранству. Неки од њих су Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, симфонијски оркестар РТС-а. Остварила је и сарадњу са оперским кућама у Италији, Румунији, Совјетском Савезу.
Савез естрадно-музичких уметника наградио је Даринку Матић Маровић 2018. године годишњом Националном наградом.Током ангажмана у џез оркестру Боке которске, као плату је добијала бонове за храну. Ни као дете, ни као студент, није имала клавир. Вежбе руку радила је на столу. Први пијанино клавир купила је после дипломирања. Kако је као дете била успешна и у спорту и у музици, прекретница да се окрене музици, била је незгода на гимнастичком наступу, када је при незгодном доскоку сломила леву руку. Гласове у хору је постављала по принципу шаховског поља. Била је удата за Бранислава Матића, професора књижевности, који је преминуо 2006. године. Преминула је у 84. години. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
