Драгомир Драго Чумић Чума (Сирач код Дарувара, Краљевина Југославија, 8. мај 1937. - Београд, Србија, 10. новембар 2013.) био је српски глумац.  Драго Чумић Чума  је рођен у Сирачу 8. маја 1937. године. Глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду. Каријеру је започео малом улогом у филму Сан (1966) Пурише Ђорђевића, а потом игра и у водећим епизодним улогама. Најуспешнија остварења су му у комичним улогама неспретњаковића и губитника као у филму Радио Вихор зове Анђелију из 1979. године. На 12.-ом  Фестивалу филмског сценарија (Врњачка Бања, 15. - 20. август 1988. године; Организатор: Културни центар Врњачке Бање), Драго Чумић Чума добио је Специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу - златни римски новчић, за улогу у филму „Браћа по матери“. Здравко Шотра је редитељ филмa „Браћа по матери “ а, поред њега, сценарио за овај филм написао је књижевник Јован Радуловић.

Драго Чумић Чума  развио се у једног од најпрепознатљивијих ликова српске кинематографије, а био је препознатљив по комичним улогама неспретњаковића и губитника, као у филму „Радио Вихор зове Анђелију“ из 1979. године. Нове генерације памте га по улогама у филмовима „Лајање на звезде“ и „Кад порастем бићу кенгур“. Последњих година играо је у популарним телевизијским серијама попут „Шешир професора Косте Вујића“, „Војна академија“, „Бела лађа“, „Рањени орао“, „Непобедиво срце“… С великим успехом изводио је монодраму „Беара хвата високу лопту“, која је настала на основу разговора са фудбалским голманом Владимиром Беаром током снимања филма „Браћа по матери“. Његови почеци су били у филмовима „Јутро“, „Сан“, „Подне“, „Бициклисти“, „Cross country“, а  имао је главну улогу у пет филмова снимљених по Чехову. Због улога на телевизији и у филмовима Шотре био је веома познат и људи су га у сусрету поздрављали са осмехом.

Драго Чумић звани Чума није волео сликање за јавна гласила. Није волео да прича о томе како је снимио први филм са Мијом Алексићем, како је са Миленом Дравић  трчао у филму „Крос Кантри”, како се скоро напио у Сплиту са Орсоном Велсом, а за новине би било још лепше да је хтео да прича како су он, Тикало и Брана Петровић по кафанама разбијали све бране доброг понашања. Тикалова изложба слика била  је својевремено постављена  на Цветном тргу, а Чумину изложбу  чини скоро педесет филмова. У Сарајеву је снимао са Мирзом Идризовићем, а донео је и лепу причу о севдалинки у којој се певало о лепој Мири. О  Чуми је најбоље причала Милена Дравић, о томе како је он играо тренера, а Љуба Тадић попа. Тај трио нећете наћи у другим филмовима. Милена као центарфор, Љуба као десна, а Чума као лева полутка. Много филмских утакмица је Чума одиграо. У продукцији РТС-а Чума се срео са причама Чехова. Адаптација пет прича под насловом „Од сваког кога сам волела”. У свих пет Чума је Чехова водио под руку, да нам исприча о нежним временима које је живео Чехов. У филму „Скерцо” Чума је композитор који младу девојку, лепу Душицу Жегарац, учи првим корацима на клавиру. У филмовима Здравка Шотре Чума је својим улогама вратио оног кога су сви волели, Мију Алексића. Када би шетао градом, случајни пролазници би му често прилазили да  се сликају са њим.  Његовим трагом пошла су и његова деца, две ћерке, обе на Факултету драмских уметности. Преминуо је после краће болести 10. новембра 2013. године. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу 15. новембра 2013. године.

Филмографија: 1966. Сан (Сретен), 1967. Јутро (Убица), 1968. Она воли, 1968. Подне (обавештајац Чума), 1968. Кад голубови полете (Лопов), 1968. У раскораку, 1969. Лака лова, 1969. Cross country, 1969. Далеко је Аустралија (Тоша), 1969. Недјеља (Пусо), 1969. Музиканти, 1970. Дан који треба да остане у лепој успомени, 1970. Енглески онакав какав се говори, 1970. Живот је масовна појава, 1970. Бициклисти, 1970. Драга Ирена! (Драган), 1971. Од сваког кога сам волела, 1971. Збогом остај бункеру на реци, 1971. С ванглом у свет, 1972. Несахрањени мртваци (ТВ), 1972. Киша, 1972. Изданци из опаљеног грма, 1973. Близанци, 1973. Павиљон број шест (Јеврејин Мојсејка), 1973. Писмо, 1973. Опасни сусрети, 1974. Партизани (ТВ серија, Иван), 1974. Партизани (Иван), 1974. Црвени удар (Пера), 1975. Доле са оружјем (Марко Радан), 1975. Наивко (Милисав), 1975. Живе везе, 1975. Отписани (Сирано), 1975. Ђавоље мердевине (Поштар), 1976. Џангризало, 1976. Морава 76, 1976. Грлом у јагоде (Кокан), 1977. Салајко (ТВ серија), 1977. Шта се догодило са Филипом Прерадовићем (Стевица Снајпер), 1977. 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије (Божић), 1977. Пас који је волео возове (Механичар), 1978. Трен, 1978. Тренер (Александар), 1978. Павиљон VI, 1978. Вучари Доње и Горње Полаче, 1978. Пуцањ у шљивику преко реке, 1979. Прва српска железница (ТВ, Вељко Јаковљевић), 1979. Слом (Кондуктер аутобуса), 1979. Радио Вихор зове Анђелију, 1980. Которски морнари, 1980. Снови, живот, смрт Филипа Филиповића (Гавра Пинтер), 1981. Војници (Грађанин „колаборациониста“), 1981. Имамо наступ (ТВ филм), 1982. Дечак је ишао за сунцем, 1983. Малограђани, 1983. Хало такси, 1984. Мољац, 1984. Војници (Грађанин „колаборациониста“), 1986. Фрка (ТВ серија), 1986. Бал на води, 1986. Друга жикина династија (Пецарош), 1987. Милан - Дар, 1987. Иванов (Косих), 1987. Waitapu (Човек на плажи), 1987. Бољи живот (Професор Јанковић „Мравојед“), 1987. И то се зове срећа (Љуба), 1987. Хајде да се волимо. 1988. Вук Караџић (Аврам Петронијевић), 1988. Ортаци (Власник кафане), 1988. Браћа по матери (Крстан), 1988. Балкан експрес 2 (Агент), 1989. Бој на Косову, 1989. Госпођа министарка (Пера - писар), 1989. Доме, слатки доме  (Син Васић), 1989. Другарица министарка, 1989. Балкан експрес 2, 1990. Под жрвњем (Илија, пробисвет), 1990. Агенција Киком (Полицајац), 1991. Образ уз образ: Новогодишњи специјал (Драго), 1991. Глава шећера (Сељак у кафани), 1991. Холивуд или пропаст, 1992.-1993. Волим и ја неранџе... но трпим (серија, Мирко), 1992. Увод у други живот, 1992. Први пут с оцем на јутрење (Поштар Кошутић), 1992. Театар у Срба, 1993. Омнибус '93, 1994. Жеља звана трамвај (Возач трамваја), 1994. Дневник увреда 1993. (Портир), 1994. Тањавања, 1994. Скерцо, 1995. Све ће то народ позлатити (Продавац накита), 1995.-1996. Срећни људи 2 (Славковић), 1997. Танго је тужна мисао која се плеше (Лажић), 1998. Лајање на звезде (Професор Малетић), 1998. Свирач (Голуб Топаловић), 2002. Заједничко путовање, 2002. Новогодишње венчање (Стеван), 2003. Сироти мали хрчки 2010 (Шеф агената), 2003. Илка (доктор Мирковић), 2004. Трагом Карађорђа (Стари Тополац), 2004. Пљачка Трећег рајха (Ћора), 2004. Кад порастем бићу Кенгур (Клошар), 2005. У ординацији (Сека), 2005. Ивкова слава (Кузман), 2005. Сакупљач, 2006. Где цвета лимун жут (Војник из Лике), 2005.-2007. Љубав, навика, паника (Мићин колега), 2006.-2007. Агенција за СИС (Крвожедни Џон), 2007. Кафаница близу СИС-а (Крвожедни Џон), 2007. Оно наше што некад бејаше (Мисаило), 2007. Позориште у кући (Чеда Мунгос), 2008. Краљевина Србија (Лазар Пачу), 2009. Кад на врби роди грожђе, 2010. Грех њене мајке (ТВ серија, Кочијаш), 2010. Још један дан (Никола), 2010. Непобедиво срце (ТВ серија, Илија), 2012. Шешир професора Косте Вујића (Стари директор Милосављевић), 2008.-2012. Бела лађа (Северин Кукић), 2012. Војна академија (ТВ серија, Зимчетов ујак), 2012. Артиљеро (чикица), 2013. Чекрк (Деда), 2013. Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија, Стари директор Милосављевић) и 2018. Систем (Професор Вигњевић).