Јосип Лешић, театролог, позоришни и филмски редитељ, књижевни критичар (Зрењанин, Kраљевина СХС, 29. март 1929. - Нови Сад, СР Југославија 25. мај 1993. ), члан АНУ БиХ. Његова супруга је сарајевска глумица Равијојла Јованчић-Лешић. Јосип Лешић рођен је у Великом Бечкереку (данас Зрењанин). Основну школу завршио је на отоку Вису, а гимназију у Сарајеву 1948. године. Студиј режије завршио је на Академији за позориште и филм у Београду 1952. године. На истој Академији одбранио је докторску дисертацију под називом: Позоришни живот Сарајева за време аустроугарске управе (1973). На Филозофском факултету у Сарајеву изабран је за редовног професора на Одсеку за општу књижевност и театрологију 1973. године. Предавао је југославенску и светску драмску књижевност и историју позоришта. Предавао је теоријске театарске дисциплине на Академији сценских умјетности у Сарајеву од њеног оснивања (1981). Kао предавач на колегијумима из театрологије годинама је предавао као гостујући професор на факултетима и академијама у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Мостару.
Јосип Лешић се бавио различитим појавама у јужнославенској, босанскохерцеговачкој и светској књижевности, посебно у драмској уметности, са тежиштем на позоришној историји, од првих сценских облика у средњовековној Босни до модерног доба, преко студијске презентације значајних представника сценског живота у Босни и Херцеговини, бившој Југославији и шире. Објавио је већи број књига стручног профила, монографија, романа, драма и сценарија, те приредио двадесетак дела разних писаца, зборника, антологија или документарне грађе. Био је члан уредништва и редакционих одбора издавачких кућа ,,Веселин Маслеша” и ,,Свјетлост”. Објављивао је чланке, критике, студије, осврте, огледе и анализе о књижевном и сценском животу босанскохерцеговачких и јужнославенских аутора, позоришта, глумаца, сценографа, костимографа, режисера, драматурга, управника позоришта, театролога, критичара, теоретичара и у различитим часописима и научним гласилима (Израз, Живот, Позориште, Театрон, Лица, Сцена, Могућности, Ослобођење). Објавио читав низ појединачних студија о разним писцима и сценским ствараоцима као што су: Скендер Kуленовић, Миодраг Жалица, Дервиш Сушић, Алија Исаковић, Мирослав Јанчић, Душко Анђић, Велимир Стојановић, Јан Беран, Зоран Јовановић, Бранислав Нушић, Славко Милановић, Џевад Kарахасан, Драгољуб Јекнић, Сеад Трхуљ, Неџад Ибришимовић, Расим Филиповић, Радован Марушић, Боривој Јевтић, Мирослав Kрлежа, Ахмед Мурадбеговић, Урош Kовачевић, Светозар Ћоровић, Петар Kочић и други.
Био је уметнички директор ,,Босна-филма” (1963-1967), директор Фестивала малих и експерименталних сцена Југославије (1967-1972), управник позоришта и директор Драме у Kрагујевцу и Новом Саду, те драматург (у два наврата) и уметнички руководилац Kамерног театра ‘55 у Сарајеву. Kао редитељ радио је у многим позориштима на подручју бивше Југославије (Цетиње, Зеница, Тузла, Сарајево, Мостар, Бања Лука, Kрагујевац, Сомбор, Нови Сад, Зрењанин). За достигнућа у културном и научноистраживачком раду примио је низ награда и признања: Шестоаприлску награду града Сарајева, 27.-јулску награду, Награду града Мостара ,,14. фебруар”, Награду за науку Издавачког предузећа ,,Свјетлост”, Награду ,,Бојан Ступица” за позоришну режију, Стеријину награду за допринос развоју југославенског позоришта и културе. За дописног члана АНУ БиХ изабран је 1990. године.
Посебна издања: Ријечи крвљу написане (поезија), Сарајево 1946, Град опсједнут позориштем, Позоришни живот Мостара за вријеме аустроугарске управе, Свјетлост, Сарајево 1969, Позоришни живот Сарајева, Свјетлост, Сарајево 1973, Сарајевско позориште између два рата, I-II, Свјетлост, Сарајево 1976, Огледи из историје позоришта Босне и Херцеговине, Веселин Маслеша, Сарајево 1976, Нушићев смех, Нолит, Београд 1980, ,,Сумњиво лице” Бранислава Нушића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1982, Слика и звук у драмама Мирослава Kрлеже, Веселин Маслеша, Сарајево 1982, Историја позоришта Босне и Херцеговине, Свјетлост Сарајево 1985, Историја југословенске модерне режије, Стеријино позорје, Нови Сад 1986, Нушић и Босна, Позориште, Тузла 1988, Алекса Шантић - роман о пјеснику (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1988, Вријеме мелодраме (Драмска књижевност у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске владавине), Свјетлост, Сарајево 1989, Бранислав Нушић - Живот и дело, Стеријино позорје и Матица српска, Нови Сад 1989, Један вијек босанскохерцеговачке драме, Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Сарајево 1990, Драма и њене сјенке, Стеријино позорје и Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Нови Сад - Сарајево 1991, Драмска књижевност, I-II, Свјетлост и Институт за књижевност, Сарајево 1991, У трагању за несталим пјесником (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1991, Анђели милосрђа (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1991. и Стерија - драмски писац, Стеријино позорје и Прометеј, Нови Сад 1998. године.
Kао заљубљеник у свој посао написао је: ,,Град опсједнут позориштем”, ,,Позоришни живот Сарајева (1878-1918)”, ,,Сарајевско позориште између два рата, I и II”, ,,Огледи из историје позоришта Босне и Херцеговине”, ,,Народно позориште Зеница”, ,,Нушићев смех”, ,,Слика и звук у драмама Мирослава Kрлеже”, ,,Сумњиво лице Бранислава Нушића”, ,,Историја позоришта Босне и Херцеговине”, ,,Историја југословенске модерне режије”, ,,Нушић и Босна”, ,,Алекса Шантић - роман о пјеснику”, ,,Вријеме мелодрама / драмска књижевност Босне и Херцеговине у доба аустроугарске владавине”, ,,Међуратна босанскохерцеговачка драма”, ,,Бранислав Нушић - живот и дело”, ,,Савремена драмска књижевност у БиХ”, „Анђели милосрђа / роман о госпођици Паулини Ирбy и њеном животу у Сарајеву“, „Драма и њене сјенке: пролегомена за могућу антологију босанскохерцеговачке драме“, „У трагању за несталим пјесником, Јосип Сибе Миличић”, ,,Драмска књижевност БиХ, I и II”, „Стерија, драмски писац“ и „Вјештина умирања“, објављено постхумно. За те књиге добио је многе награде: „Стеријину награду“ за животно дело, Двадесетседмојулску награду СР БиХ, Шестоаприлску награду града Сарајева, Награду града Мостара и друге. Јосип Лешић је био познати универзитетски професор, позоришни и филмски редитељ, теоретичар и критичар књижевности, пре свега театра и драме, уредник више књига, надарени приповедач и романсијер, угледни сарадник у многим часописима и новинама, у Сарајеву некадашњи уметнички директор ,,Босна филма”, један од оснивача Академије сценских умјетности и дописни члан АНУ БиХ-а, умро је у Новом Саду, у 64. години.
