Добрица Ерић (Доња Црнућа, Краљевина Југославија, 22. август 1936. - Београд, Србија, 29. март 2019.) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац. Рођен је у 22. августа 1936. године у Доњој Црнући. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.
Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања, добио је петнаест награда.
Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године. Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду. Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући. Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.
Признања: Горанов вијенац 1974, Младо поколење 1977, Орден заслуга за народ 1977, Награда Змајевих дечјих игара 1982, Награда Вукове задужбине 1982, Награда Милан Ракић 2000, Змајева награда и Повеља Змајевих дечјих игара, Награда Невен, Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву, Златни прстен фестивала Булка, Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу, Златни кључ Смедерева, Матићева повеља, Награда Српске књиге, Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу, Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића, Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012. године и Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд.
За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда: Жичка хрисовуља, Жича, 1992, Награда Лазар Вучковић, Приштина, 1994, Видовданска награда Републике Српске Свети Сава, 1995, Октобарска награда Београда, 1995, Велика Базјашка Повеља савеза Срба у Румунији, 1996, Повеља Шушњара, Бања Лука, 1998, Награда Шушњар, Српски Сански Мост, 1999, Златни беочуг града Београда, 2000, Награда Филип Вишњић, Вишњићево, 2001, Кондир Косовке девојке, Грачаница, 2002, Повеља Мораве, Мрчајевци, 2003, Повеља Стевана Синђелића, Свилајнац, 2006, Сретењска награда Одзиви Филипу Вишњићу, Орашац, 2008, Суза Јасеновца, Доња Градина, Козарска Дубица, 2008. и Песничко успеније, Звечан, 2009. године.
Књижевна дела: Свет у Сунцокрету, (1959), Вашар у Тополи, (1965), Стари сељачки календар, (1966), Славуј и сунце, (1968), Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969), Торта са пет спратова, (1973), Песма о свицима, (1975), Долина сунцокрета, (1976), Вечни кратковечници, (1977), Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978), Башта са седам ружа, (1979), Срицање жене, (1980), Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980), Три сонетна венца (1980),, Доба дулека (1980), Чардак између четири јабуке, (1980), Мој друг, Миливојчићев луг, (1982), Сунчева вереница, (1985), Тако жубори река, (1987), Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988), Рождество ратарево, (1989), Крунисање, (1989), Бунар за пријатеље, (1990), Пужева срма, (1991), Еколошки буквар, (1991), Сан Гружанске летње ноћи, (1992), Језеро Јежева бара, (1993), У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993), Плачи вољена земљо, (1993), Разапета земља, (1999), Вилина Долина, (1999), Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002), Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002), Дечак са златом липе у коси, (2005), Пета страна света, Пчелица (2012), Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013), Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013) и Цица, Мица, Чачкалица, Пчелица (2014).
Стрипови: Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас, Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас, Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас, Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас, Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић, Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица), Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица), Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић, Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица), Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица), Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић, Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић, Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић), Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић, Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски, Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић и Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић.
