Фабијан Шоваговић (Ладимиревци, Краљевина Југославија, 4. јануар 1932. - Загреб, Хрватска, 1. јануар 2001.) био је југословенски и хрватски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Најзначајније награде су му Награда Владимир Назор за животно дело (филм) и Златна арена за најбољу споредну мушку улогу на Филмском фестивалу у Пули. Написао је књиге: „Глумчеви записи“ (1977.), „Сокол га није волио“ (1981.) и „Дивани Фабе Шовагова“ (1996.). Његов син Филип Шоваговић и ћерка Ања Шоваговић-Деспот такође су глумци.
Фабијан Шоваговић је рођен и одрастао у славонском селу Ладимиревци недалеко од Валпова. Био је један од највећих хрватских и југословенских глумаца чија су остварења годинама обележавала и одређивала смер и квалитет хрватског и југословенског глумишта. Средњу школу завршио је у Осијеку, а студије глуме на Академији казалишне уметности у Загребу 1957. године. Годинама је био члан позоришта „Гавела“, ХНК у Загребу, учествовао у раду „Театра у гостима“, деловао као слободни уметник и наступао на свим највећим фестивалима. Нека од његових најпознатијих остварења су улоге у представама: „Лењин“, „Скуп“, „Дундо Мароје“, ,,Ђука Беговић“, ,,Сокол га није волио“... Играо је у чувеним ТВ серијама: „Просјаци и синови“, „Куда иду дивље свиње“, ,,Ано домини“, „У регистратури“, „Ђука Беговић“, ,,Гле, како лепо почиње дан“ (ТВ драма) и другим.
Фабијан Шоваговић је глумио у преко 50 филмова. Ево неких наслова: Свога тела господар (1957.), Х - 8 (1958.), Прометеј с отока Вишевице (1965.), Понедељак или уторак (1966.), Бреза (1967.), Црне птице (1967.), Илузија (1967.), Павиљон број 6 (1968.), Имам двије маме и два тате (1968.), Битка на Неретви (1969.), Догађај (1969.), Кад чујеш звона (1969.), Случајни живот (1969.), Храњеник (1970.), Лисице (1970.), Овчар (1971.), У гори расте зелен бор (1971.), Мајстор и Маргарита (1972.), Ритам злочина (1981.), Хорватов избор (1985.), На путу за Катангу (1987.), Сокол га није волио“ (1988. године, филм за који је према сопственом литерарном предлошку направио и сценарио), Глуви барут (1990.), Љето за сјећање (1990.), Чаруга (1991.), Трећа жена (1997.) и други.
