Лабораторија звука је новосадска новоталасна група настала 1978. године у тадашњој СФРЈ. Одликовала се реге и ска ритмовима са комбинацијом еротских и шаљивих текстова. Препознатљиви по ексцентричном наступу инспирисаним циркуским представама, овај бенд утискује печат на тадашњој сцени. Међу најважнијим члaнoвимa бенда билу су оснивачи браћа Вранешевић, Предраг и Младен. Група је позната и по музици за разне ТВ серије, између осталих Полетарац и Невен, као и филмове Још овај пут (режисера Драгана Кресоје) и Поcледња трка (дечији играни филм у режији Јована Ранчића). Фестивали: 1978. Опатија - Док вам је још време, 1978. Југословенски фестивал револуционарне и родољубиве песме - Што то ниче испод наших шака.
Младен Бата Вранешевић (Нови Сад, ФНР Југославија, 21. октобар 1947. - Нови Сад, Србија, 15. јул 2006.) је био познати југословенски и српски музичар. Крајем ’60-их је свирао у групама Фалкон и Неопланта. Заједно са братом Предрагом 1978. оснива групу Лабораторија звука која је најширу популарност постигла учешћем на Опатијском фестивалу 1981. године са песмом Док вам је још време. Године 1996. Лабораторија звука је објавила свој последњи албум и угасила се а Младен Вранешевић се посветио области маркетинга. Компонавао је заједно са братом Предрагом музику за већи број позоришних представа, краткометражних и дугометражних документарних филмова и серија. Умро је у Новом Саду 2006. године.
Предраг Вранешевић (Нови Сад, 27. мај 1946.) српски је музичар. Завршио је студије архитектуре. Заједно са братом Младеном 1978. године покренуо је састав Лабораторија звука који је функционисао до 1996. године. Написао је музику за више позоришних представа и дугометражних играних филмова. Живи у Новом Саду. Лабораторија звука је новосадска ска-поп-рок група коју су основали и водили браћа Предраг и Младен Вранешевић. Били су веома оригинални, ексцентрични и по много чему ишли испред времена. Њихови атрактивни наступи-перформанси инспирисани су циркуским представама, што је по први пут виђено на овдашњој сцени.
Браћа Вранешевић су од ране младости свирали у разним бендовима, а 1971. године први пут сарађују, када су направили музику за краткометражни филм ,,Здрави људи за разоноду”, за коју добијају награду на Фестивалу краткометражног и документарног филма у Београду. Од тада су компоновали музику за филмове „Сплав медуза“, „Вештачки рај”, ,,Још овај пут”, ,,Kрај рата”, ,,Октоберфест”, ,,Оригинал фалсификата”, ,,Пун месец над Београдом” и друге. Направили су незаборавну музику и шпице за ТВ емисије ,,Полетарац”, ,,Приче из Непричаве” и ,,Чик погоди ко сам”. Године 1978. са својим сарадницима из студија формирају Лабораторију звука. Први званични наступ (и успех) имали су на Опатијском фестивалу, са песмом „Док вам је још време“. Уследио је и први албум „Тело“, посвећен темама здравог живота и еротике. Њихови наступи су били сензационални: на бини је наступала тринаесточлана екипа, поред музичара, био је ту и боди билдинг пар Петар и Ирена Челик... Њихова најпопуларнија песма те 1981. године је била „Скакавац јој заш’о у рукавац“, у актуелном ска-ритму, са еротским текстом и новом маскотом групе, чувеним натуршчиком Вилмошем Kаубојем. Следећи албум ,,Дубоко у теби” 1982. године урађен је под утицајем рокабили музике. Песма ,,Заборављена драга” рађена је за филм ,,Пикник у Тополи”, а текст су написали Пеђа и Слободан Тишма. Тишма није желео да се зна како је радио на том тексту, па је у јавности представљен као Бобо Мистериозо.
Пре концерта у Новом Месту, исте године, на промотивном постеру групе непознати грађанин је уочио физичке сличности између Вилмоша Kаубоја и председника Тита. Група је била оптужена за вређање и кршење Закона о заштити имена и лика Јосипа Броза Тита. Турнеја је прекинута, а Пеђа Вранешевић добио је 40 дана затвора, али му је казна преиначена у новчану због недостатка доказа. 1984. године пет вечери наступају у лондонском театру Института савремених уметности (ИЦА), где изводе музичко-сценски хепенинг ,,Јашући коње Сан Марка”. Под називом Ла Бораториа приредили су изложбу и позоришну представу о јунаку под именом ПВЦ (који је ванбрачни син Исидоре Данкан и Сергеја Јесењина). На сцени су били чланови групе, балетани, као и билдер Слободан Благојевић. Представа је наишла на позитивне реакције у енглеској штампи.
Младен Вранешевић половином осамдесетих почиње да ради и са новим саставима тако да је био везан за прве кораке група ,,Плави оркестар” и ,,Руж”. У време објављивања албума ,,Невиност”, уз Вилмоша Kаубоја, нова сценска атракција је пророчица Душица Илић (касније познатија као Kлеопатра), која је симбол невиности јер је већи део живота, до промене пола, у личној карти носила име Душко. Плоча доноси поново песме са синглова: ,,Скакавац јој заш’о у рукавац”, ,,Девица” и ,,Шетња”, али и ,,Дај ми буги, дам ти вуги”, ,,Мала моја ал’ је параноја”, ,,Вили Вили”. Од 1991. године Пеђа Вранешевић ради као музички уредник у ТВ Нови Сад, а Младен у маркетингу исте куће. Године 1996.-те објавили су и последњи албум ,,Нема ниђе те љепоте”.
Лабораторија звука свирала је ска музику у некадашњој Југославији и постигла 1981. године огроман успех са хитом ,,Скакавац јој заш'о у рукавац". Бата Вранешевић (59) је крајем 60-тих година свирао у групама Фалкон и Неопланти, а са братом Пеђом је током следеће деценије компоновао филмску музику, углавном за филмове Желимира Жилника. Њих двојица су 1978. године основали ,,Лабораторију звука" кроз коју су прошле многе познате личности - Иван Феце Фирчи, Зоран Булатовић Бале, Винце Олах, боди билдери Ирена и Петар Челик, Слободан Благојевић, Душица Илић - касније пророчица Kлеопатра - и Новосађанин Вилмош Kаубој, опеван у песми ,,Скакавац..." Са песмом ,,Док вам је још време", група је учествовала на Опатијском фестивалу где је стекла и ширу популарност у СФРЈ. Сингл ,,Скакавац јој заш'о у рукавац" постао је једна од најслушанијих песама 1981. године. У продукцији Младена Вранешевића, за загребачки Југотон - садашњи ,,Kроација рекордс", група је снимила албуме ,,Дубоко у теби" (1982) и ,,Невиност" (1986). Последњи албум групе ,,Нема нигде те љепоте" објављен је 1996. године. После тога, "Лабораторија звука" се угасила а Младен Вранешевић се наредних година бавио маркетингом.
Филмографија: 1978. Љубав у једанаестој, 1978. Стићи пре свитања, 1979. Трофеј, 1979. Књига другова, 1979. Последња трка, 1980. Сплав медузе, 1981. Пикник у Тополи, 1981. База на Дунаву, 1982. Лабораторија звука (тв филм), 1982. Стеница (тв филм), 1983. Приче из Непричаве, 1983. Још овај пут, 1983. Чик погоди, 1984. Крај рата, 1984. Позориште у кући (ТВ), 1984. Недељни забавник, 1985. Једна половина дана, 1986. Родољупци, 1986. Секула и његове жене, 1986. Друга Жикина династија, 1987. Стратегија швраке, 1987. Октоберфест (филм), 1988. Луткомендија, 1988. Крај партије, 1988. Ванбрачна путовања, 1990. Цајтнот, 1990. Уметни рај, 1991. Оригинал фалсификата, 1992. Дезертер, 1992. Јевреји долазе, 1993. Пун месец над Београдом, 1993. Фазони и форе, 1998. Ликвидација (ТВ), 2001. Чорба од канаринца, 2002. Фазони и форе 2.
