Слободан Данко Поповић (Аранђеловац, Краљевина СХС, 19. август 1928. - Крагујевац, Србија, 7. август 2009.) био је српски књижевник. Рођен је 1928. године у Аранђеловцу. Гимназију је завршио у Аранђеловцу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Аутор је више радио драма и филмских сценарија, романа и књига приповедака. Међу најпознатијим његовим делима је роман Књига о Милутину. Умро је 7. августа 2009. године и сахрањен 11. августа у Аранђеловцу у порти Буковичке цркве. Опело у Буковичкој цркви служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шумадијски Јован. Архијерејима је саслуживало двадесет свештеника и седам ђакона. Опелу су молитвено присуствовали Њихова Височанства принц Владимир и принцеза Бригита, уважена господа академици, политичари, представници културног и уметничког живота Србије. Добитник је награда „Стражилово” и „Исидора Секулић”.
Постоји „Награда Данко Поповић” која се додељује сваке године у оквиру манифестације „Под Данковом липом”. У Београду је живео на Бановом брду, улица Пожешка 150, где је 2016. године постављена спомен-плоча. Књиге приповедака: Свечаности (1962), Кукурек и кост (1976). Романи: Чарапићи (1969), Официри (1979), Кућа Лукића, (1980), Господари (1985), Књига о Милутину (1985), Удовице, Свињски ујед, Конак у Крагујевцу. ТВ драма: Карађорђева смрт (ТВБ 1984). Позоришна представа: Конак у Крагујевцу.
Опело је служено у присуству великог броја поштовалаца Поповићеве писане речи, књижевника, културних и јавних радника, Матије Бећковића, Добрице Ерића, Вука Драшковића и других личности јавне и политичке сцене Србије, Шумадије и његових суграђана. Подсетивши да је у порти Буковичке цркве сахрањен и Поповићев предак, прота Атанасије Буковички, под чијим су се крстом на верност отаџбини заклели Карађорђеви устаници 1804. године, митрополит Амфилохије је посебно говорио о Милутину из Поповићевог романа ,,Књига о Милутину", која је осамдесетих година прошлог века изазвала прави ,,земљотрес" у српској књижевној и политичкој јавности. ,,Милутин је српски многострадални Јов кроз кога је проговорило биће овог народа", рекао је митрополит Амфилохије. У лику Милутина сублимирана су сва распећа и падови кроз које је током своје бурне историје српски народ пролазио, али и уздизања која је доживео кроз тајне покајања и враћања својим коренима. Од Поповића, који је сахрањен тек неколико корака од своје родне куће и имања на падини Букуље, опростили су се песник Слободан Павићевић у име Шумадије, Владан Глишић који је говорио у име српских интелектуалаца млађе генерације и књижевник Слободан Ракитић у име српских писаца и заједничких пријатеља. Сви они су, свако на свој начин, говорили о томе да је Поповић неправедно скрајнут са културне и јавне сцене Србије и да је до краја живота остао дисидент, а да то није заслужио.
