Арсеније - Арсен Дедић (Шибеник, Краљевина Југославија, 28. јул 1938. - Загреб, Хрватска, 17. август 2015.) био је југословенски и хрватски певач, композитор, песник, аранжер, текстописац, кантаутор и музичар. Арсен Дедић је аутентичан зачетник ауторске песме и литерарне шансоне. Својим радом је извршио посредан, али значајан утицај на рок сцену у Југославији. Рођен је 28. јула 1938. у Шибенику, као друго дете, од оца Јована и мајке Веронике рођене Мишковић. Његов старији брат је Милутин. Музику почиње да учи у осмој години. Прво је почео да свира флауту и клавир. Већ са петнаест година свира у позоришном оркестру и са оцем у Шибенском народном оркестру. Паралелно је у музичкој школи учио флауту. Средином педесетих година почиње да објављује поезију у „Полету“, „Књижевним новинама“ и сплитском „Видику“. По завршетку гимназије, 1957. године, сели се у Загреб, уписује Правни факултет и средњу музичку школу, а затим и Музичку академију на којој дипломира 1964. године. Крајем педесетих, Дедић почиње са својим првим композиторским радовима везаним за класичну музику, али пише и текстове за забавну музику под псеудонимом Игор Кримов. Уједно приступа вокалним групама Prima, Sirynx, Загребачки вокални квартет и Melos, откривајући богатство шансоне и канцоне. Са њима снима плоче на којима су препеви страних хитова. Прву плочу објавио је са љубљанским Диксиланд ансамблом и на њој су ,,Заплеши твист“, препев ,,Let`s twist again“ Чаби Чекера (Chubby Checker) и „Рођена за мене“ или ,,Nata per me" Адријана Ћелентана (Adriano Celentino). Године 1961. открива италијанског аутора Ђина Паолија (Gino Paoli), доживљава ,,шок идентификације“ који ће утицати на јачање ауторске сигурности током даљег рада. Као комплетан аутор први пут се представља 1963. године када на Сплитском фестивалу изводи песму „Онај дан“. Затим први пут објављује своју песму ,,Невољен“ а на том синглу се налази и „Окус соли“, обрада Паолијевог хита. Од 1959. до 1964. године ради као музички сарадник на ТВ Загреб, а затим прелази у слободне уметнике.
Током шесдесетих година каријеру везује за фестивале, нижући серију евергрин композиција и односећи награде са лакоћом. Први солистички концерт одржао је децембра 1965. године у београдском Дому синдиката. Временом се повлачи са фестивала и оријентише се на снимање цењених плоча. Први ЛП „Човек као ја“, објављен 1969. године, доноси ретроспективу најбољих песама као што су ,,Moderato cantabile", „Кућа поред мора“, „Бит ћеш увек моја“, „Све што знаш о мени“ и друге. Следећи ЛП „Арсен 2" само потврђује његове високе квалитете, доносећи, „О младости“, „Не плачи“, „Таквим сјајем може сјати“. Дупли албум ,,Homo volans" објављен 1973. године дефинитиво му одређује централну кантауторску позицију кроз песме „Твоје нежне године“, „Лаку ноћ музичари“, „Модра ријека“. Уносећи временом у своју романтику елементе ироније и сатире, Дедић током седамдесетих снима кључне ауторске плоче, али се огледа и на другим пољима. Ради плоче за децу, примењену музику, компонује на текстове песника, а његове песме изводе Драго Млинарец, Бијело Дугме, Јосипа Лисац, Сребрна крила, Здравко Чолић и многи други. Такође, редовно компонује за супругу Габи Новак која често гостује на његовим плочама и наступима. Сарадњу са новим генерацијама продубљује током осамдесетих радећи препеве са словеначког, песама Андреја Шифрера, Зорана Предина и других. Са Предином снима заједничку плочу ,,Свједоци приче“ на којој се ауторски допуњују, нудећи другачије читање својих ранијих песама. У песми ,,Домовина“ придружио им се Бора Ђорђевић са којим су 1989. године заједно наступали у више наврата. Године 1993. Дедић после дуже паузе објављује плочу ,,Тихи обрт“ на којој уз Габи Новак учествује и њихов син Матија који свира клавир. У песмама „Између нас рат је стао“, „Мирис јефтине хране“, „Мајка храброст“, „Моцартова година 1991." Дедић на убедљив начин поетски прелама ратне рефлексије.
Следећи ЦД нуди помало неочекивану ретроспективу. Наиме, Дедић је 1961. године почео да пише текстове за далматинске песме, тако да су неке од њих, као „Вратија се Шиме“, „Машкаре“, „Цвите моја“, временом добиле атрибут народних. Од 1970. године почео је да компонује музику и пише текстове за шибенске клапе, а често је радио и на стихове Ујевића, Гулина, Билића и других. Од око четрдесет песама које су тако настале Дедић је за ЦД ,,Ко ово море платит“ направио избор од двадесет далматинских песама снимљених од 1973. до 1995. године. Уз њега и Габи певају клапе Шибеник, Бонаца, Маслина, Носталија, Калафат. Године 1997. објављује ЦД „Министарство страха“ и у песмама „Твоје тијело, моја кућа“, „Министарство страха“, „Ратни профитери“ и другим
гради горку, али емотивну атмосферу сличну оној коју је забележио на плочи „Тихи обрт“. Током каријере, Дедић је писао музику за позориште, филм и ТВ драме. Године 1968. глумио је у филму ,,Вишња на Ташмајдану“ редитеља Столета Јанковића. Прву књигу поезије „Брод у боци“ Дедић је објавио 1971. године и она је доживела бројна издања и импресиван тираж од осамдесет хиљада примерака, што не треба да чуди, будући да је песма „Не дај се Инес“ била прихваћена од свих генерација. Са Матијом Скурјенијем је објавио књигу за децу „Замишљено пристаниште“ (1975), па ,,Народне пјесме“ (1979), ,,Canto e poesia" (1983), са фотографом Томиславом Рисићем „Загреб и ја се волимо тајно“ (1986) и „Хотел Балкан“. Публициста Игор Мандић је 1983. године о њему објавио књигу „Арсен“. Крајем 1997. године Дедић је објавио књигу „Стихови“ у којој су сакупљени материјали из његових књига, као и нове песме. За свој рад Дедић је добио бројене награде од којих су посебно цењене италијанске I premi Tenzo у Сан Рему за ауторску шансону (1982), и Prix Jacques Brel (1979) за допринос ауторској песми у Европи. Године 1991. добио је и признање Premio Recanati као истакнути европски шансоњер-аутор. Дедићу је 2003. године додељена награда ,,Горанов вијенац” за песнички опус и укупан допринос књижевности. Наградом ,,Киклоп" за песничку збирку године награђен је 2009. и 2013. године. Године 2007. Арсену је у Зеници, у оквиру доделе годишњег БиХ музичког трофеја ,,Даворин", уручена истоимена награда за животно дело. Два пута је добио Златну арену за своју филмску музику (филмови: Донатор, 1989. и Понт Неуф, 1997.) а поводом педесете годишњице његове шансоне ,,Moderato cantabile", инспирисане истоименим филмом, за свој рад на филму и песнички рад надахнут филмом добио је Награду ,,50 година" на 17. Мотовун Филм Фестивалу 2014. године. Године 2007. добитник је и награде ,,Владимир Назор" у категорији сценске музике, за животно дело. Троструки је добитник награде за сценску музику на Данима сатире, признања ,,Марул" за сценску музику на Марулићевим данима, те признања ,,Златни Хистрион" (1995). Добитник је чак осам дискографских награда ,,Порин" - 1994. године за најбољу продукцију (заједно са Стипицом Калођером за албум Тихи обрт), 1996. године за најбољи албум фолклорне музике ,,Ко ово море платит“, 1998. године за најбољи албум забавне музике (са С. Калођером за албум Министарство страха), 1999. године за животно дело, 2000. године за најбољи компилацијски албум Хербар, те 2005. године, трипут - за најбољи албум поп и забавне музике, те за албум године ,,На злу путу“ и као коаутор за песму године ,,Носталгична“ (у извођењу ТБФ-а). Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним венцем у СФРЈ. Објавио је збирку песама и стихова на италијанском у Напуљу ,,Poesia e canto" 1983. године, те двојезичну збирку стихова "Киша-Rain" 1998. године. Нека његова дела у својој антологији Zywe zradla, из 1996. године, на пољски је превела пољска књижевница и преводитељица Луција Даниелевска. Поједине његове песме, преведене су на шпански, италијански, бугарски, пољски и друге језике (укупно 25 језика).
Дедић је 42 године био у браку с певачицом Габи Новак. Њихов син Матија је познати џез-пијаниста. Породица је често наступала заједно и одржавала концерте. Крајем 1961. године венчао се у Загребу с Весном Сулигој, нећакињом А. Г. Матоша. Већ 1962. године добили су кћер Сандру. Дедић и Весна су се растали почетком 1965. године, такође у Загребу. Дана 30. марта 1973. године у вези с пјевачицом Габи Новак родио му се син Матија, а пар се венчао у априлу исте године. Кум им је био италијански кантаутор Ђино Паоли. Живели су у Загребу, на адреси Хауликова 4/1, те повремено лети на Арсеновој шибенској адреси. Габи Новак је посветио неколико песама, као и кћери (,,Сандра"), те својим унукама (,,Песма за Лу", ,,Мата Хари"). Кћи Сандра се појављује као девојчица на омоту албума Кино Слобода из 1987. године. Дедић се дефинисао не као ,,аполитичан, већ антиполитичан". Одбацивао је могућност политичког ангажмана или подршке неком политичару, уверен да певачима декларативни искази нису потребни. Погађан забранама и цензурама у разним деловима своје каријере, као своју животну девизу често је истицао либералну крилатицу Џона Стјуарта Мила по којој слобода појединца сеже све до туђе слободе. Изјашњавајући се као уметник ,,левог уверења", противио се колективизму и национализму. Након демократских промена деведесетих, као позитивне стране некадашњег социјализма наводио је солидарност система и социјалну мобилност. Био је члан Друштва пријатеља Хајдука, којег је редовно подржавао присуством и про боно наступима на ,,Билој ноћи".
Арсен Дедић преминуо је у КБЦ Загреб, у 21 сат, 17. августа 2015. године, у 78. години. Комеморација је одржана у шибенском театру и у загребачком музичком заводу. Кремиран је и покопан, према властитој жељи, у кругу најуже породице, далеко од очију јавности, 25. августа 2015. године, на градском гробљу Мирогој у Загребу.
Фестивали: Београдско пролеће - Сада не (1963), Опатија - Пољевачи улица (1963), Загреб - Јесењи дажд (1963), Југословенски избор за Песму Евровизије - Одлучи се (1964), Сплит - Кућа поред мора (1964), Загреб - Moderato cantabile (1964), Опатија - Љубавна прича бр. 9 (1965), Сплит - Желим задржати љето (1965), Сплит - Послије кише долази сунце (дует са Зденком Вучковић, 1965), Сплит - Каштеланске балатуре (дует са Бети Јурковић, 1965), Сплит - Стара цура (1965), Загреб - Човјек као ја (1965), Опатија - Тамара (1966), Опатија - Ни ти, ни ја (1966), Сплит - Шентада на риви (дует са Марушком Шинковић, 1966), Загреб - Сандра (1966), Загреб - Знат ћеш (1966), Београдско пролеће - Далеко, далеко (1967), Песма лета - Ако си пошла спат (1967), Опатија - У име љубави (1967), Ваш шлагер сезоне - Долази дан твог вјенчања (1968), Београдско пролеће - Свирач на жици (1968), Песма лета - Твоја рука (1968), Сплит - То је мој свијет (1968), Београдско пролеће - Све што знаш о мени (1969), Сплит - Враћам се (1969), Загреб - Празна обећања (1969), Ваш шлагер сезоне - Све било је музика (1970), Београдско пролеће - Моја (1970), Загреб - Дјевојка за један дан (1970), Београдско пролеће - Не плачи (1971), Загреб - Милена (1971), Словенска попевка - Пегасто декле (1972), Загреб - Модра ријека (1973), Крапина - Закај ву далине одхајају цајти (дует са Габи Новак, 1977), Опатија - И дође вријеме (1980), Загреб - Дида мој (1982), Крапина - Гдо ти је рекел (дует са Габи Новак, 1984) и Загреб - Научила ме (1989).
Синглови: Заплеши twist / Рођена за мене (Југотон 1962), За сретан пут / Луталица / Измишљам живот / Један живи човјек (Југотон 1962), Маргарет / Што да вам причам / Последња ноћ / Моје руке (Југотон 1963), Цигарета / То сам ја / Цесте у ноћи / Доста је тога (ПГП РТБ 1963), Писмо војника / Окус соли / Евелзн / Невољен (ПГП РТБ 1963), Moderato cantabile / Мој пријатељ / Циркус / Писмо (Јутотон 1964), Сањам те / Вера Павладољска / Човек као ја / Кад сви оду (Југотон 1966), Кад би сви људи на свијету / Давне кише / Пјевам да ми прође вријеме / Два пријатеља (ПГП РТБ 1967), Балада о птицама / Балада о земљи / Јесења балада / Балада о звонару (ПГП РТБ 1967), То је мој свијет / Разговарам са морем / Прича о Marinelli / Снијег (Југотон 1968), Све што знаш о мени / Хвала ти (Југотон 1969), Враћам се / Као пријатељи (Јутогон 1969), Празна обећања / Повечерје (Југотон 1969), Мајко моја / Пут у рај / Стране свијета / Свега ми је доста (Југотон 1971), Све било је музика / Девојка за један дан (Југотон 1970), Милена / Заједно (Helidon i Alta 1971), Пегасто декле / Љубљански звон / Б страна Љупка Димитровска (Helidor 1972), Vse ceste vodijo v Rim / Моја мала из Љубљане (Helidor), Прва љубав / Сине мој (Студио Б 1975), Чермешина / Ја сам ту / Мама / Коме (Мелодија), У Регистратури / Лаура (Suzy 1977).
Албуми: Човјек као ја (Југотон 1969), Арсен 2 (Јутогон 1971), Homo volans (дупли, Југотон 1973), Отисак аутора (RTV LJ 1976), Породично стабло (Југотон 1976), Дедић-Голоб (Југотон 1977), Римска плоча (ПГП РТБ 1979), Габи и Арсен (RTV LJ 1980), Арсен пјева деци (RTV LJ 1982), Провинција (албум) (Југотон 1984), Кантаутор (албум, Дискотон 1985), Кино Слобода (Југотон 1987), Тихи обрт (Орфеј 1993), Министарство страха (БГМ 1997), На злу путу (Croatia Records 2004) и Ребус (албум, Југотон 2008). Компилације: Арсен 73 (ПГП РТБ 1973), Враћам се (Југотон 1975), Кућа поред мора (RTV LJ 1978), Арсенал-изабране песме (1963-1976), Најбоље од Арсена (66-88, Croatia Records 1993), Арсен & Бора - Unplugged (1987) и Хербар (1999).
Филмографија: Жута (1972), Жива истина (1973), У регистратури (1974), Прва српска железница (1979), Пјевам дању, пјевам ноћу (1981), Влаком према југу (1981), Тајна старог тавана (1984), Од петка до петка (1985), Anticasanova (1985), Сунцокрети (1988), Глембајеви (1988), Стела (1990) и Шкољка шуми (1990).
