Павле Васић (Ниш, Краљевина Србија, 30. август 1907. - Београд, СР Југославија, 12. март 1993.) је био сликар, историчар уметности, ликовни критичар, педагог. Образовање је стекао у Београду. Његов деда по мајци Павле Јанковић, артиљеријски пуковник, је био заслужан за његов животни пут. Наиме, посматрајући свакодневно свог унука како не испушта оловке и боје из руку, прво му је купио монографију француског сликара Ораса Вернеа, а потом га 1922. уписао у Уметничку школу а паралелно је похађао и III мушку гимназију. Након две године напустио је Уметничку школу. По завршеној матури, опчињен сликарством Јована Бијелића, Васић je, 1926. године, ступио у његов атеље и учио сликарство три године. Паралелно са својим сликарским ангажовањем давао је испите на Правном и на Филозофском факултету. Звање доктора наука из области историје и теорије уметности одбранио је 1956. године на Универзитету у Љубљани.
Непосредан контакт са позориштем имао је 1936. године, посредством Тодора Манојловића, који је у неколико махова писао о његовим сликама на изложбама у Павиљону „Цвијета Зузорић“, а чија се драма Опчињени краљ управо припремала на сцени Народног позоришта у Београду. Тако је дошло до сарадње: Васић је нацртао студије за костиме племства баварског двора и униформе великодостојника, а његово име се појавило на позоришном плакату те представе као једног од аутора костима. Године 1939. почео је да ради као асистент у Музеју кнеза Павла, али ратни вихор га одводи у заробљеништво у Јужну Италију, у место Аверси, близу Напуља, где са осталима учествује у оснивању такозваног Заробљеничког позоришта. После капитулације Италије, пребачени су у Тоскану где их преузимају немачки војници. Тада је Васић написао комад о логору верно описујући живот и збивања у њему. Позориштем се бавио неколико година по завршетку рата, а позоришним списатељством до краја живота (драма о Јоакиму Вујићу у Сербији, о Живку Павловићу, о Захарију Орфелину...)
Први пут је излагао 1929. године на изложби у Павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Његова излагачка активност текла је у два маха: између 1929-1940. и од 1945. до 1957. године. Након 1948. из Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) стигло је прво постављење Павла Васића за професора у гимназији, а убрзо и за професора историје костима на новооснованој Академији примењених уметности (ту је и пензионисан као редован професор). Костимографија је постала његово главно занимање. Предавао je и на Позоришној академији (предмет "Стилови", у коме су били обухваћени историја уметности и историја костима) као и на Музичкој академији у Београду, Академији ликовних уметности у Новом Саду (1974-1979), Факултету примењених уметности у Београду (предмет „Историја ношње“, 1980-1985) и на Филозофском факултету, на групи за Историју уметности (предмет „Историја европске уметности од XVI века до најновијег доба“, 1952-1963).
Био је члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а. Најважније проблемско-тематско поље којим се Васић бавио јесте српски барок. Аутор је великог броја текстова из области историје уметности, које је почео да објављује још 1938. у часопису Уметнички преглед, а бавио се и ликовном критиком коју је више деценија континуирано објављивао у дневном листу Политика. Објавио је велики број радова: књига, студија, предговора, чланака и других текстова. Његови научни и стручни радови су објављивани у Бечу, Венецији, Будимпешти, Букурешту, Северној Америци. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) од 1995. године додељује награду „Павле Васић“ за најбоље теоријско дело из области примењених уметности у једној години.
Књиге: Линије и облици : уџбеник цртања за V и VI разред гимназије, Београд : Знање, 1952; Увод у ликовне уметности : елементи ликовног изражавања, Београд : Народна књига, 1959. (друго издање: Београд, Уметничка академија, 1968); Европска уметност XVII века, Београд : Савез студената Историје уметности, 1960; Европска уметност XVIII века, Београд : Савез студената Историје уметности, 1960. (друго издање: 1962); Живот и дело Анастаса Јовановића првог српског литографа, Београд : Народна књига, 1962. (докторска дисертација); Одело и оружје, Београд : Уметничка академија, 1964. (2. допуњено изд., Београд: Универзитет уметности у Београду, 1974; 3. допуњено изд., Београд : Универзитет уметности : CLIO, 1992); Доба барока : студије и чланци, Београд : Уметничка академија, 1971; Уметнички живот, Београд : Уметничка академија, 1973; Уметнички живот : критике, прикази и чланци : 1961-1970. Књ. 2, Београд : (Универзитет уметности), 1976; Уметнички живот : критике, прикази и чланци : 1971-1975. Књ. 3, Београд : Фонд за издавачку делатност Универзитета уметности, 1985; Уметнички живот : критике, прикази и чланци : 1976-1984. Књ. 4, Београд : Фонд за издавачку делатност Универзитета уметности, 1987; Тридесет година Удружења ликовних уметника Србије : 1945-1975 : Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, 11. 12. 1975. - 11. 1. 1976; Униформе српске војске : 1808-1918, Београд : „Југославија“ : Просвета, 1980; Примењена уметност у Србији : 1900-1978 : пролегомена за историју примењених уметности код нас, Београд : Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, 1981; Уметничка топографија Сомбора, Нови Сад : Матица српска, 1984; Уметничка топографија Панчева, Нови Сад : Матица српска, 1989; Уметничка топографија Крушевца, Нови Сад : Матица српска, Крушевац : Багдала, 1990; Доба уметности : студије и чланци, Ваљево : „Милић Ракић“, 1990; Доба рококоа : студије, чланци и предавања: Београд : Универзитет уметности, 1991. и Павле Блесић, Сомбор : Просвета, 1992.
Студије и предговори (избор): Војвођански сликари у Србији (1950); Српска ношња за време Првог устанка, Београд : (б. и.), 1954; Страни уметници, Београд : (б. и.), 1956; ,,Србија 1808 у акварелима Франца Јашкеа'' (С. л. : с. н.), 1957, пп. 61-62; „Карађорђевићева Србија у делима савремених уметника“, (Б. м. : б. и.), 1959, стр. 67-78; Портрети Константина Данила (1961); ,,Порекло и стварање модерне уметности'', Главне тежње у европској уметности XX века, Београд : Висока школа политичких наука, 1962; ,,Официри Српског добровољног батаљона'' (Servisches Frey Bataillon) у аустријској војсци : 1813-1814. године (С. л. : с. н.), 1969, пп. 213-221; „Барокни елементи у српском сликарству прве половине 18. века“, Београд : (Српска православна црква), 1964; Ангажована уметност у Србији, Београд : Културни центар Београд, 1965 (Галерија Културног центра Београда ; св. 61); Димитрије Бачевић : иконописац карловачки, Београд : (б. и.), 1969; „Сложеност сликарског дела Петера Крафта и његови одјеци“, (Нови Сад): Матица српска, 1972, стр. 309-323; „Захарије Орфелин и Јакоб Матис Шмуцер“, Нови Сад : Матица српска, 1977, стр. 251-259., и др. Цртачка и сликарска дела у збиркама: Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Војни музеј, Историјски музеј у Београду, Музеј ПТТ, и музеји у Топлицама, Шапцу, Пожаревцу, Зајечару, Крушевцу и Нишу. Награде и признања: Вукова награда (1977), Октобарска награда Београда (1974) и многе друге.
