Петар Сарић (Тупан, 11. јул 1937. - Косовска Митровица, 3. октобар 2023.) био је српски песник, приповедач и романсијер, кога су сматрали најбољим приповедачем у послератној књижевности српског југа. Рођен је у Тупану, у Бањанима, код Никшића 1937. године. Петар Сарић је радни век провео на Косову и Метохији, где је живео и стварао, на Брезовици. Преминуо је 3. октобра 2023. године.. Награде: Награда „Лазар Вучковић”, за песму „Мир Богородице Љевишке” 1971, Награда „Грачаничка повеља” 1993, Награда „Меша Селимовић”, за роман Сара, за 2008, Вукова награда, 2012, Награда „Златни крст кнеза Лазара” 2016, Награда „Григорије Божовић”, за роман Клобук, 2021. године и Награда „Борисав Станковић”, 2021. године.
Петар Сарић рођен је 1937. у Бањанима, код Никшића а од 1958. године живео је у Ораховцу, Призрену и Приштини. Након НАТО бомбардовања 1999. године и прогона српског становништва, Сарић остаје на Косову и Метохији и са породицом се сели на Брезовицу где настају нека од његових познатих дела. Најважнији приповедач српског југа у књижевност је ушао збирком поезије „Беле клетве” а романи „Велики ахавски трг”, „Сутра стиже господар”, „Дечак из Ластве”, „Петруша и Милуша”, „Сара” „Митрова Америка” и „Клобук” обезбедили су му трајно и истакнуто место у целокупном српском књижевном стварању. Књижевна критика је оценила његов рад као „стожер српске књижевности на Косову и Метохији”, наглашавајући како модерност, у ранијем периоду, тако и дубоки осећај за древно и јединствену лепоту језика.
Петар Сарић је у почетку радио као просветни радник, а потом као уредник издавачке делатности приштинског листа „Јединство” и директор НИЈП „Панорама” када заједно са истакнутим ствараоцима развија широку издавачку делатност. У немирним, неизвесним и политички променљивим временима рад и живот Петра Сарића су били уско повезани са судбином и положајем српског народа, његовог наслеђа и културе. Одлазак из Приштине за њега је био један од преломних тренутака. О његовом песничком и прозном стваралаштву написани су бројни чланци, есеји, студије, темати, објављена су два зборника радова, одбрањена је и једна докторска дисертација која се бавила његовим делом, За свој рад добио је бројне награде и признања: „Лазар Вучковић”, „Грачаничка повеља”, „Меша Селимовић”, Вукова награда, „Златни крст кнеза Лазара”, „Григорије Божовић” и „Борисав Станковић”. Петар Сарић је сахрањен у суботу, 7. 10. 2023. године, на Брезовици, на Шар-планини.
