Мирослава Ступица - Мира (Гњилане, 17. август 1923 - Београд, 19. август 2016) била је српска позоришна, филмска, и телевизијска глумица. Рођена је као најстарије дете Радомира Тодоровића из Орашца и Данице рођене Станишић из Ливна. Њени родитељи су у то време као професори гимназије службовали у Гњилану. Породица се касније преселила у Горњи Милановац где јој је отац умро 1932. године. Мајка је потом добила посао у Аранђеловцу где се породица преселила. Осим Мире имали су још два сина који су умрли као деца и још најмлађег, касније познатог глумца Бору Тодоровића. Већ као ученица београдске Трговачке академије глумила је у школским представама. Била је прво удата за глумца Миливоја Поповића Мавида (1909-1994), а потом за Бојана Ступицу (1910-1970). Као удовица поново се удала за политичара Цвијетина Мијатовића, који је од 1974. до 1984. године био члан Председништва СФРЈ, а од 1980. до 1981. године председник овог Председништва. Из првог брака има ћерку Милку-Мину, од које има унуку Миу и праунука Максима. Сестра је глумца Боре Тодоровића, тетка глумцу Срђану Тодоровићу.
Најважнију улогу у њеној каријери има ступање у Југословенско драмско позориште и сусрет са Бојаном Ступицом који има пресудан утицај на сазревање њеног глумачког талента. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Пирандела и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања (међу осталим и Седмојулску награду СР Србије). Остаће запажена њена глума у Госпођи министарки Бранислава Нушића. Играла је бројне главне улоге и у Народном позоришту у Београду, Београдском драмском позоришту, Звездара театру, Црногорском народном позоришту и Хрватском народном казалишту. Филмску каријеру је започела у филму Бакоња фра Брне (1951) Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима Јара господа (1953), У мрежи (1956) Б. Ступице, Била сам јача (1953) Г. Гаврина, Стојан Мутикаша (1954) Ф. Ханжековића, Делије (1968) М. Поповића, Крвава бајка (1969) Т. Јанковића, Доручак са ђаволом (1971) М. Антића и Како умрети (1972) М. Стаменковића. Низ улога одиграла је и на телевизији, где је посебно запажена као Кика Бибић у ТВ-серији Буквар. Добила је награду Добричин прстен 1981, Статуету Јоаким Вујић 1985, Награду Павле Вуисић 2007. и награду за животно дело фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ 2013. године. Њој у част приређена је изложба „Мира Ступица - глумица века“ у Музеју Народног позоришта 23. септембра 2013. године. Преминула је 19. августа 2016. године.
Позоришне представе: Фигарова женидба, Рибарске свађе, Ђидо, Сан летње ноћи, Зона Замфирова, Кир Јања, Тартиф, Дундо Мароје, Таленти и обожаваоци, Ана Карењина, Крвава свадба, Глорија, Мирандолина, Браћа Карамазови, Јованка Орлеанка, Кавкаски круг кредом, Коломба, Опера за три гроша, Оптимистичка трагедија, Госпођа министарка, Љубав, Идиот, Леда, Глембајеви, Станоје Главаш, Вечерас импровизујемо, Марија се бори с анђелима, Тетовиране душе, Генерал Недић, Мадам Сан-Жен, Богојављенска ноћ, Доња (нижа) дубина, Сплетка и љубав, Таоц и Принцеза Ксенија од Црне Горе.
Филмографија (улоге на филму и телевизији): 1951. Бакоња фра Брне (Маша), 1953. Била сам јача (Зора), 1953. Скоројевићи (госпођа Анка), 1954. Стојан Мутикаша (Анђа), 1955. Ханка (Ајкуна), 1956. У мрежи (Вишња), 1957. Мали човек (Нада), 1959. Дундо Мароје (Петруњела), 1960. Дан четрнаести (Кристина), 1961. Сиромашни мали људи, 1961. Степа (Настасја), 1964. Мушки излет, (Мирослава), 1964. Народни посланик (Павка), 1966. Пре рата (Сарка), 1966. Рој (Стијанка), 1967. Палма међу палмама, 1967. Ноћна кафана, 1967. Волите се људи, 1967. Забавља вас Мија Алексић, 1968. Делије (уплакана мајка), 1968. Сунце туђег неба (Роса), 1968. Крвава бајка (Пиљкова мајка), 1968. Календар Јована Орловића (Цаца), 1968. Парничари (сељанка), 1968. Максим нашег доба, 1969. Крвава бајка (Пиљкова мајка), 1969. Нека далека свјетлост, 1969. Преко мртвих (Христина Петровић), 1969. ТВ буквар (Кика Бибић), 1970. Мирина ТВ ступица, 1971. Један човек - једна песма, 1971. Операција 30 слова, 1971. Све од себе, 1971. Доручак са ђаволом (Олга), 1972. Слава и сан (мајка), 1972. Неспоразум (Марта), 1972. Женски разговори, 1972. Звезде су очи ратника (Нана), 1972. Село без сељака, 1972. Глумац је, глумац, 1972. Како умрети, 1973. Самртно пролеће (тетка Ема), 1973. Тежак пут, 1976. Посета старе даме (Клара Заханасијан), 1976. Одлука (Душанка), 1977. Зовем се Ели (мајка), 1978. Господарев зет (ТВ), 1981. Седам секретара СКОЈ-а (ТВ серија, мајка Златка Шнајдера), 1982. Шпанац (ТВ серија, мајка Жикице Јовановића Шпанца), 1982. Приче преко пуне линије (Рајна), 1982. Саблазан (Милошева мајка), 1983. Имењаци (ТВ серија), 1985. Приче из фабрике (Емилија), 1987. Женска прича (мајка), 1989. Рањеник (стрина), 1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове, 1994. Отворена врата (Кристина Тробозић), 2006. Седам и по (учитељица Милица) и 2011. Парада (баба Олга).
