Миомира Витас и Константин Богино, обоје рођени 1950. године, Миомира у Београду, Константин у Москви. Упознали су се на Конзерваторијуму Чајковски, у Москви и од пролећа 1978. почиње њихова сарадња у музици која и данас траје. После бројних значајних појединачних и заједничких издања, снимили су 2018. године компакт диск са вокалном музиком Валерија Гаврилина. Миомира Витас, концертна певачица (ученица легендарне Бруне Шпилер), оперски редитељ, представља широм света (од Казахстана до Америке) српску вокалну и камерну музику, као и дела југословенских композитора (нека специјално писана за њен глас). У сарадњи са Марином Стефановић снимила је музичко-документарни филм ,,Геометрија пријатељства", посвећен Жорж Санд, Клари Шуман, Полини Виардо. Константин Богино је велико име светске клавирске педагогије, прослављени камерни пијаниста. Миомира и Константин су родитељи Богдана, психотерапеута и рок музичара, Виктора, пијанисте и Љев Теодора, виолинисте.
Сопран Миомира Витас једна је од оних уметница која је невероватним ентузијазмом успела да за српску културу и музику уради онолико колико би могла да уради и једна културна институција. Са мужем, пијанистом Kонстантином Богином, продавши сву своју имовину 2003. године купили су замак у француском граду Аркеју који не само што је постао средиште културних дешавања у долини Марне, већ је у њему почео да се одржава и фестивал посвећен Ерику Сатију. Ово је само један од примера необичних животних прича из каријере ове изузетне уметнице која неуморно наступа и у осмој деценији живота. Исто тако је необичан био и програм концерта у великој сали Студентског културног центра на коме је наступила са пијанисткињом Весном Kршић Секулић.
Уз изузетак циклуса Франческа Паола Тостија, изведене су композиције француских, руских и српских аутора које нису често на концертним подијумима и које су са сваког становишта интересантне. То пре свега важи за песме Ерика Сатија, које је Витасова интерпретирала уз зналачки коришћену дикцију, па је тако свака реч француског језика била разумљива. Kомпетентност ове уметнице огледала се и у избору песама францускох композитора, па је тако могла да се чује арија из опере Тезеј Жана Батисте Лилија. Велика пажња у интерпретацији која се придаје изговору речи и њеној везаности за текст, код ове уметнице била је наглашена у смислу нарочитог испевавања слогова. У другачијем контексту, али уз коришћење истих принципа, изведене су и арије из опере Манон Жила Маснеа и опере Женевјева од Брабана Ерика Сатија. Друго наведено дело карактеристично је по романтичарским одјецима који су опет, засновани на корену класицизма, како сами Французи називају сопствени барок који се сматра никада превазиђеном парадигмом. Kуриозитет концерта представљала су и извођења песама француске певачице и композитора XIX века Паулине Виардо као и Жерман Тајфер, чланице Француске шесторке.
Посебан ексклузивитет носила су извођења једноставних и мелодичних песама Вере Миланковић, Божур и Срећа. Томе би требало придодати и две народне песме за клавир и виолу коју је свирала Љубица Секулић, Ситан камен и По таслиџи пала магла. Музика ове наше композиторке одише непретенциозношћу и жељом да се уметнички релевантно оживи дух градске и народне песме. Све то је Миомира Витас извела у маниру искусне певачице наглашено лирског сопранског гласа који је као инструмент служи и у осмој деценији живота. О томе говоре и две изведене романсе Александра Даргомижског, као и циклус песама Вече Франческа Паола Тостија на стихове Габриела ди Анунција. Слушајући певање Миомире Витас могло је да се наслути богатство каријере ове изузетне уметнице која је лепотом свог гласа одушевљава публику широм света.
