Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, ФНРЈ, 22. јун 1960. године) српски је књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводи са више словенских језика. Био је уредник културне рубрике у часопису Глас омладине, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа Поља, помоћник директора Стеријиног позорја, главни и одговорни уредник часописа Сцена. Од јула 2016. године био је вршилац дужности управника, а од 2018. до 2022. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.
Зоран Ђерић рођен је у Бачком Добром Пољу (мајка Душанка, отац Радосав), где је завршио основну школу, 1974. године. Живи у Новом Саду од 1979. године. Гимназију „Жарко Зрењанин“ завршио је у Врбасу, 1979. године. Исте године је уписао Филозофски факултет у Новом Саду, одсек југословенске и светске књижевности. Током студија био је главни и одговорни уредник књижевног листа То јест. Дипломирао је 1983. године. На истом Факултету завршио је и постдипломске студије из компаративне књижевности (1983/1984). Магистрирао је радом: „Поезија Данила Киша и Владимира Набокова“, а потом и докторирао са обрађеном темом: „Дом и бездомност у поезији ХХ века, на примеру руских, пољских и српских емигрантских песника“. Зоран Ђерић пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. До сада је написао, приредио и објавио преко 70 књига. Поезија му је превођена на енглески, француски, руски, пољски, словачки, мађарски, бугарски, румунски, словеначки и македонски језик. Објављивана је у периодици и антологијама у земљи и иностранству. Учествовао је на међународним књижевним (песничким) фестивалима у Русији, Пољској, Мађарској, Бугарској и Србији.
У каријери је обављао следеће послове: 1983. године запослио се у редакцији часописа „Глас омладине“ као уредник културне рубрике; 1988. године је постао управник, а потом и драматург Позоришта младих у Новом Саду; 1993. године постаје уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, али и уредник говорних програма; 1995 - 2000. године је главни и одговорни уредник часописа Поља; 2000 - 2004. године је лектор за српски језик на Универзитету у Лођу у Пољској. Тада је покренуо и уређивао електронски часопис за славистику, SL (Slawistyka Lodzka); 2005. године је био гостујући професор на Универзитету у Бања Луци (најпре на Филозофском факултету, а потом на Академији умјетности); 2006 - 2012. године је био директор Позоришта младих у Новом Саду; 2013. године постаје главни и одговорни уредник часописа за позоришну уметност Сцена; 2015 (јул) - 2016 (јул) године био је помоћник директора Стеријиног позорја; 2016-2018. био је вршилац дужности управника Српског народног позоришта; 2018-2022. био је управник Српског народног позоришта. Чланства: Члан одељења за сценску уметност и музику Матице српске. Члан уредништва Зборника Матице српске за сценску уметност и музику. Члан уредништва Зборника Матице српске за славистику. Члан уредништва часописа Златна греда. Члан редакције часописа за луткарску уметност Нити, у издању Позоришног музеја Војводине. Члан редакције часописа за позоришну и визуелну уметност Агон (Бања Лука). Члан редакције Енциклопедије Републике Српске. Друштво књижевника Војводине (члан УО), Српско књижевно друштво (члан), Друштво новосадских књижевника (члан).
Награде и признања: Бранкова награда Матице српске, 1981, Награда Фестивала југословенске поезије младих, за циклус песама „Талог”, Врбас, 1982, Награда „Млада Струга”, 1983, Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за циклус песама „Глас и оркестар”, 1983, Награда „Павле Марковић Адамов”, за књигу Ватрено крштење, 1995, Награда ДКВ за превод године, 2006, Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године, за научну монографију Поетика бездомности, 2015, Награда „Ђура Јакшић”, за књигу Чарнок, 2016, Вукова награда, 2020, Награда „Теодор Павловић”, за најбољу књигу, за књигу Целулоидна књижевност: књижевност и филм, 2020. и Награда „Лаза Костић”, за књигу поезије Песме продуженог трајања, 2022. године. Дела - Збирке поезије: Талог (1983); Зглоб (1985); Унутрашња обележја (1990); Сестра, књига о инцесту (1992); Под старом липом хаику (1993) - Награђена књига; Одушак, химноде (1994); Voglio dimenticare tutto изабране песме на италијанском језику (2001); Аз бо виде, азбучне молитве (2002); Наталожено, изабране и нове песме (2007); Блато, документарне песме (2011); 3: У возовима европске класе / У дугим затвореним композицијама / У диму и пепелу поема-студија (2011); Чарнок, песничка монографија (2015); Nové devínske elégie: dokumentárne básne (2017) и Сенке М. Цр. (2018).
