Добитник НИН-ове награде за 2017. годину је Дејан Атанацковић за роман "Лузитанија" у издању "Бесне кобиле".
У најужем избору за НИН-ову награду, поред Атанацковића, били су романи "Сродници" Јовице Аћина ("Лагуна"), "Горгоне" Мире Оташевић ("Геопоетика"), "Данас је среда" Давида Албахарија ("Чаробна књига") и "Сребрна магла пада" Срђана Срдића ("Партизанска књига").
Дејан Атанацковић је конкурисао својим првим романом у издању "Бесне кобиле".
Атанацковић је добио три гласа жирија, Мира Оташевић један и Срђан Срдић један.
Жири је радио у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник).
За Атанацковићев роман гласали су Крстићева, Пантић и Пауновић. Јасмина Врбавац је гласала за роман "Сребрна магла пада" Срђана Срдића ("Партизанска књига"), а Копривица за "Горгоне" Мире Оташевић (Геопоетика).
У образложењу је наведено да се у роману "Лузитанија" приповеда фантазмагоријско-алегоријска повест из времена Првог светског рата, виђеног из вишеструко померене, вишеслојне перспективе.
"Укрштајући ерудицију и снажну имагинацију, Атанацковић ствара комплексну слику света у којој се лудило доживљава као острво разума у свеопштој суманутости ратне стварности", навео је жири.
Чланови жирија су приметили да "делом ослоњен на традицију фантастичног реализма, делом настајући на транспоновању и очуђењу документарне грађе, а делом на сазнањима из природних наука и психологије, роман 'Лузитанија' склопљен је од низа динамичних, визуелно и реторички упечатљивих поглавља".
"Преиспитујући тему лудила као уточишта и као начина супротстављања хаосу, Атанацковић исписује причу која сугестивно надилази сопствене временске и просторне координате и израста у универзалну причу о темељним егзистенцијалним и друштвеним питањима савременог света", стоји у образложењу.
Атанацковић, који живи и ради у Фиренци, обратио се новинарима путем Скајпа изразивши узбуђење и захвалност за "велику част", додајући да је био одушевљен самим уласком у први круг чиме се, како је рекао, нашао окружен значајним именима српске књижевности.
"Захвалан сам што је награда додељена делу, а не имену, што је дело нашло свој пут до читалаца и стручне јавности. Фасцинира ме чињеница да књига, откако се појавила у књижарама, функционише као живо биће и стиче свој пут и видљивост мимо аутора", рекао је Атанацковић.
На питање новинара колико је бављење визуелном уметношћу утицало на креирање слика и ликова у роману, Атанацковић је рекао да чињеница да долази из света визуелних уметности није искључила његово бављење текстом, који се појављивао у његовим радовима и на изложбама и додао да је креирање слика у роману слично раду на изложби.
На молбу да прокоментарише реченицу у роману да је Лузитанија најмања држава на свету са најдубљим сукобом између прогреса и лудила, Атанацковић је подсетио на вишевековну стигму у вези са лудилом и да је кроз историју овладавање лудилом значило врсту прогреса.
Скренуо је пажњу на обесправљеност многих група у данашњем друштву, попут особа са инвалидитетом, на угроженост основних људских права.
"Мислио сам да је неопходно да замислимо државу која ће бити пример доброг пројекта, а да буде сачињена и замишљена од стране маргинализоване популације", објаснио је Атанацковић.
Лауреату ће награда бити уручена 22. јануара у Југословенској кинотеци.
Жири о награђеном роману
Председник жирија за НИН-ову награду Божо Копривица рекао је да је Дејан Атанацковић јако добро контролисао судбине великог броја јунака у дугом периоду од Првог светског рата до ових дана.
"Језик је јако богат, јер аутор користи различите дисциплине од сликарства до ботанике. Његова посебна држава је смештена 1916. тамо где је лежао један од највећих српских писаца Петар Кочић. Била би срећа да ова наша Србија данас има такву владу са доктором Стојимировићем на челу", оценио је Копривица, који је више говорио о роману "Горгоне" Мире Оташевић, који види као позив на "отпор злу, на борбу против равнодушности и зла које нам је пред носом".
Чланица жирија Јасмина Врбавац навела је да су свих пет романа залужили да уђу у најужи избор и да су у свакој књизи видели потенцијал и разлоге зашто би могла да понесе НИН-ову награду, што је објашњење и дугог већања чланова жирија.
Прокоментарисала је сваки од пет романа у најужем избору. "Лузитанија" је, према њеном мишљењу, занимљив роман првенац у коме аутор, захваљујући томе што долази из света визуелних уметности, изузетно добро претвара језик у слике.
"Горгоне", како је рекла Јасмина Врбавац, јесте подсетник за све нас на зло које се непрекидно дешава, Јовица Аћин ("Сродници") и Давид Албахари ("Данас је среда"), већ доказани писци, трагали су за вечним питањима, оним иза завесе свести и реалности, док Срдић својим романом помера границе доживљаја прозе и као писац много очекује и од себе и од читаоца.
Михајло Пантић, коме ове године истиче четворогодишњи мандат у жирију НИН-ове награде, рекао да су у протекле четири године прочитали око 800 књига, да се ближимо тренутку када ће се у Србији дневно објављивати по један роман и да је кључно питање шта је данас књижевност и шта може њоме уопште да се постигне.
Приметио је "трајну актуелност" Атанацковићевог романа и да се и данас свет бави лудилом које у великој мери обликује људске судбине.
Тамара Крстић је приметила да се свих пет романа могу подвести под једну тему – тему болести (од Паркинсонове код Албахарија, преко лудила код Атанцковића до фашизма и зла као болести 20. века код Оташевићеве), али и да сви аутори проговарају о смислу књижевности, њеном идентитету.
"Свака историја болести је један вид књижевности", цитирала је Крстићева Атанацковића.
Зоран Пауновић се надовезао да романи Оташевићеве и Атанацковића указују колико књижевност може бити важна у савременом свету.
Нагласио је да лудило у награђеном роману није супротност разуму, већ вид отпора хаосу, једини смислен одговор на суманутост света у коме живимо и "Лузитанија" позива на супротстављање глупости.
Извор: званични сајт РТС
